HEJOVA DIJETA: kako je najbolje podeliti meso i skrobne namirnice u dnevne obroke

Koliko je pravilna kombinacija u obroku bitna pokazuje Hejova dijeta sa kojom je moguće za svega par meseci rešiti se i viška kilograma i zdravstvenih tegoba...

HEJOVA DIJETA: kako je najbolje podeliti meso i skrobne namirnice u dnevne obroke Foto: Profimedia

Hejeva dijeta nosi ime po doktoru Vilijamu Hauardu Heju koji je patio od problema sa srcem, krvnim pritiskom, bubrezima. Iako mu niko nije davao šanse da će se izboriti sa svim ovim bolestima, Hej je svoj zdravstveni problem sagledao iz više uglova i odvažio se na neizvesnu avanturu - promenu ishrane u cilju izlečenja bolesti.

Prvo je sagledao dotadašnji svakodnevni jelovnik: Kod kuće, svaki Hejev obrok je sadržao meso ili neki drugi koncentrovani oblik proteina, najčešće kombinovanog sa belim hlebom ili krompirom. To je odlučio da promeni.

Svoju specijalnu ishranu je započeo tako što je definisao dva obroka - integralne žitarice, voće i povrće, sveže meso i riba, a za treći je jeo samo povrće. Prestao je da pije kafu, ali je nastavio da puši cigarete i konzumira alkohol.

VIŠE: Dijeta: evo kako da smršate pomoću začina

Naveo je da se njegova žudnja za kafom okončala u roku od dve nedelje. Nekoliko meseci kasnije prestao je da puši. Do kraja trećeg meseca dijete, Hej je imao 79,4 kilograma (a počeo je sa više od 90!). Tokom ove dijete ključno je da konzumirate proteine tokom jednog, a ugljene hidrate tokom drugog obroka.

Dakle, dijeta dr Heja je nastala tako što je izlečila samog njenog autora. U svojoj knjizi "Zdravlje preko hrane", koja je izašla 24 godine nakon njegove tmurne dijagnoze, Hej je istakao da mu se, otkako je promenio režim ishrane, snizio krvni pritisak, da su otoci usled tečnosti nestali i da je mogao da trči brže i dalje.

Kreiranje dijetnog plana

Naredne četiri godine proveo je ispitujući dijete i vežbe razmatrajući ih sa konvencionalnog i alternativnog stanovišta. Njegova ispitivanja oslanjaju se na radove Ivana Petroviča Pavlova, ruskog psihologa poznatom po svojim istraživanjima sprovedenim nad psima. Pavlovljeva ispitivanja procesa varenja kod pasa pokazuju da je potrebno oko dva sata da se svari skrob i oko četiri sata da se svare proteini, ali da je potrebno oko 13 sati da se svari mešavina skroba i proteina.

Hej je osmislio dijetu koja je zasnovana na teoriji da proces varenja utiče na zdravlje. Telo koristi bazni proces za varenje ugljenih hidrata. U ovu grupu Hej je uvrstio skrobnu hranu i slatkiše. Varenje proteina zahteva kiselinu. Ako se ugljeni hidrati i proteini unose u isto vreme - kiselinski proces prekida bazni. Kombinovanjem nekompatibilne hrane izaziva acidozu tj. nagomilavanje kiseline u telesnim tečnostima. Povezao je kombinacije hrane sa bolestima kao što su Brajtova bolest i dijabetes.

Nepravilne kombinacije izazivaju „gubitak vitalnosti“ i goje ljude. Rešenje je jesti proteine tokom jednog, a ugljene hidrate tokom drugog obroka. Grupisao je voće u kiselu grupu a povrće u neutralnu grupu, tako da povrće može da se jede sa bilo kojom grupom. Hej je takođe bio pristalica klistracije zarad čišćenja debelog creva.

Na sledećoj strani pročitajte šta se i kako jede kod Hejove dijete...




bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
instagram
Artikal Instagram za ceo sajt