Zdravom ishranom protiv dijabetesa

Pravilna ishrana smatra se najvećim svakodnevnim izazovom sa kojim se suočavaju osobe sa šećernom bolešću. Njena velika važnost ogleda se u činjenici da je ona bitan činilac u dugoročnom i uspešnom lečenju.

Zdravom ishranom protiv dijabetesa Foto: Shutterstock

Svest o ozbiljnosti bolesti s jedne strane, ali i znanje o brojnim mogućnostima sopstvenog doprinosa u njenom lečenju glavni su podsticaj bolesniku za istrajno savladavanje problema ishrane. Temelj uspeha leži u pronalaženju načina da se i dalje uživa u hrani, svakako uz određeni izbor do tada omiljenih jela, ali uz istraživanje i pronalazak novih ukusnih obroka sačinjenih od namirnica dozvoljenih u ishrani dijabetičara. Ovo se pokazalo kao mnogo bolje rešenje u odnosu na zabranu i obavezu izbegavanja određene hrane.

Mnogo je zabluda koje još prate uputstva o ishrani osoba sa dijabetesom, a jedna od osnovnih je da se za te osobe mora pripremati posebna hrana. Potrebno je naglasiti da pravilna ishrana osoba sa šećernom bolešću nije neka posebna dijabetička dijeta već zapravo zdrava, uravnotežena ishrana koja se generalno preporučuje svima. Ako postoje pogrešne prehrambene navike u porodici, ovo bi mogao da bude podsticaj za zajedničko odbacivanje takvih odstupanja, ne samo zbog podrške bolesniku već i za očuvanje zdravlja svih njenih članova.

Sve donedavno se smatralo, a znatan broj ljudi i danas još misli da su jednostavni šećeri zabranjeni bolesnicima od šećerne bolesti. Ovo se objašnjavalo pretpostavkom da se oni lako vare i brže i više podižu nivo glukoze u krvi, što se pokazalo netačnim jer taj efekat u najvećoj meri ne zavisi od vrste ugljenih hidrata u obroku već od njihove količine.

Savremene smernice osobama sa šećernom bolešću dozvoljavaju konzumiranje slatkiša, ali u umerenim količinama i uz ograničenje - oni moraju biti u sklopu celovitog obroka u kojem je za odgovarajuću količinu potrebno smanjiti unos drugih izvora ugljenih hidrata.

Ukupna količina ugljenih hidrata trebalo bi da iznosi 55-60% dnevnog unosa hrane. Nalaze se uglavnom u žitaricama, prerađevinama od brašna, pasulju, grašku, sočivu, bobu, krompiru, voću, povrću, koštunjavom jezgrastom voću (lešnik, orah, badem, kikiriki) i mleku. Dnevni unos trebalo bi da iznosi 2-3 grama na kilogram telesne težine.

Na sledećoj strani pročitajte koja količina belančevina i masnoća je preporučljiva kao optimalna.




Prenošenje originalnog sadržaja potpisanog sa Lepa & Srećna dozvoljeno je isključivo uz linkovanje na taj tekst!

bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
instagram
Artikal Instagram za ceo sajt