KADA BOLEST POČINJE IZ GLAVE: psihijatar o mentalnim tegobama posle korona virusa

KADA BOLEST POČINJE IZ GLAVE: psihijatar o mentalnim tegobama posle korona virusa Foto: Shutterstock

Epidemija straha, panike i zabrinutosti za sopstveno zdravlje širi se brže od bilo kog virusa - mnoge zemlje već beleže porast broja anksioznih i depresivnih osoba.

Svetska zdravstvena organizacija upozorila je da usled pandemije virusa korona preti globalna kriza mentalnog zdravlja.

Mnoge zemlje već beleže porast broja anksioznih, depresivnih i onih koji imaju strah od izlaska napolje. Sve češće zbog lošeg psihološkog stanja, za pomoć se obraćaju i zdravstveni radnici.

To je posledica izolacije, straha, nesigurnosti, kod mnogih i ekonomske neizvesnosti. U nizu poremećaja koji su proistekli iz ovih vanrednih okolnosti je i hipohondrija, odnosno porast sve većeg broja umišljenih bolesnika i onih koji preterano brinu o svom zdravlju.

U intervjuu za "Novosti" doktorka Jasminka Janković Gajić, psihijatar, kaže da se u stručnim krugovima već govori o "postkorona sindromu":

- Osim epidemije kovida 19, postoji još jedna epidemija koje nismo baš u potpunosti svesni. To je epidemija straha, panike i zabrinutosti za sopstveno zdravlje. Ona se širi brže od bilo kog virusa.

Kako prepoznati potencijalnog hipohondra?

- Sigurno su se mnogi već susreli sa osobama iz okoline koje se u poslednje vreme sve više žale na kašalj, otežano disanje, drhtavicu, proveravaju temperaturu uvereni da je povišena, iako toplomer pokazuje suprotno.

Mnogi izbegavaju da dodiruju rukama hranu, predmete, pa i sopstvenu odeću, troše velike količine deterdženta i dezinficijenasa i veliki deo dana troše na higijenu.

Drugi su, pak, "posvećeni" posetama lekarima, ispitivanjem uzroka svojih tegoba, idu na različite preglede... I, gotovo obavezno se razočaraju kada im se kaže: "Sa vama je sve u redu, sve vam je to iz glave, opustite se."

Većina ljudi brine o svom zdravlju. Za koga se može pouzdano reći da je prešao granicu i postao umišljeni bolesnik?

- Onda kada i pored svih ispitivanja i zaključka da je sa fizičkim zdravljem sve u redu osoba i dalje ostane zarobljena u sopstvenom strahu, pretragama, zabrinutosti i uverenju da boluje ili je u opasnosti od virusa i njegovih komplikacija.

Tada bi se trebalo obratiti psihijatru, jer mnogima je epidemija bila samo okidač za dugo potiskivane strahove, mnoge neprepoznate i nelečene simptome, sa kojima su u uobičajenim okolnostima uspevali da se nekako izbore, bez uvida u postepeni gubitak kvaliteta života, sve češća izbegavanja, gubitak energije, volje i raspoloženja, neretko uz pomoć alkohola i psihoaktivnih supstanci.

Vanredne okolnosti su podstakle potiskivane strahove i stres da izbiju u prvi plan?

- Naravno, vanredno stanje mnoge je lišilo mogućnosti da zažmure pred opasnostima po zdravlje, ograničavajući uobičajene aktivnosti, smeštajući ih u zatvorene prostore.

Tako su ostali bez i ono malo kontrole koju su mislili da poseduju nad svojim ponašanjem i osećanjima. Stresogene okolnosti, pogotovo prolongirane, same po sebi, dodatno izazivaju čitav niz telesnih reakcija.

Pogođene osobe zaista osećaju lupanje srca, gušenje, nedostatak vazduha, bolove u stomaku, učestale stolice, znojenje.

To je uobičajen način reagovanja na doživljaj opasnosti i dešava se apsolutno autonomno, bez našeg uticaja i volje. Ovo stanje navodi da se počne traganje za uzrocima, ali ih uglavnom ne pronalaze.

To nikako ne znači da uzroka nema, iako ih ne otkriva lekar somatičar. Tada se posao predaje u ruke psihijatru.

Kada bi hipohondrija trebalo da se leči?

- Iza rečenice: "Opusti se, sve je u redu, nemoj da si hipohondar, sve je to u tvojoj glavi" sigurno ne stoji boljitak. Jer, tegobe nikako ne prate očekivanje da će se simptomi smanjiti i nestati. Naprotiv, vremenom se pogoršavaju, dobijaju na intenzitetu, komplikujući se dodatnim problemima.

Iza hipohondrije, nervoze ili "svega onoga iz glave", često stoje neprepoznati poremećaji, uglavnom iz spektra anksioznosti, paničnog ponašanja, psihosomatski i somatoformni poremećaji, fobije.

Pozadina preplavljujućeg straha od bolesti, besomučnog pranja ruku i straha od dodirivanja kako se ne bi prenela zaraza, često je opsesivno-kompulzivni sindrom.

Iza straha od bolesti, budućnosti i doživljaja da je sve izgubljeno, da nema perspektive i šanse za boljitak, često se krije depresivno raspoloženje, koje neretko biva i rezultat dugo prisutne patnje i nelečenih drugih psihijatrijskih poremećaja.

Da li se hipohondrija uspešno leči?

- Uprkos strahu i negodovanju, strahu od dijagnoze, zabrinutosti oko terapije i eventualnog propisivanja lekova, ubrzo svaki pacijent posle nekoliko poseta psihijatru oseti prve koristi lečenja. Kada govorimo o lečenju, naravno, ne mislimo samo na uzimanje lekova, već na čitavu paletu terapijskih tehnika.

Nakon proživljenog perioda pandemije, traumatska iskustva su različita kod osoba koje su zaista prošle kroz iskustvo bolesti, kod osoba koje strepeći iščekuju simptome, ali i kod osoba koje su u ovoj situaciji bile pomagači.

Posebnom obliku odložene reakcije na stres su skloni zdravstveni radnici koji su se sa opasnošću suočavali na mnogo različitih uznemiravajućih načina.

Šta može da očekuje pacijent u prvom susretu sa psihijatrom?

- Savremeni psihoterapijski pristup na početku podrazumeva sprovođenje oposežne psihodijagnostike. To znači da pacijent osim razgovora sa psihijatrom radi i određeni broj testova koji pomažu lekaru da stekne bolji uvid u strukturu ličnosti pacijenta da bi odredio što precizniju dijagnozu.

Tekst: I. Kovačić

Izvor: Novosti




Prenošenje originalnog sadržaja potpisanog sa Lepa & Srećna dozvoljeno je isključivo uz linkovanje na taj tekst!

bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
instagram
Artikal Instagram za ceo sajt