ALERGIJA NA POLEN: terapija, preventiva i preporučena ishrana

Alergiju na polen neophodno je lečiti čim se pojave simptomi jer utiče na san, raspoloženje i uopšte, na kvalitet života.

ALERGIJA NA POLEN: terapija, preventiva i preporučena ishrana Foto: Shutterstock
Korona virus NOVO!

Sunce i buđenje prirode posle duge i hladne zime velika je radost za sve nas, ali nekima s dolaskom proleća nastaju alergijske bolesti, koje se manifestuju u vidu kijanja, svraba u nosu, zapušenog nosa, otežanog disanja, suzenja očiju, glavobolje ili pojave ekcema na koži.

Od februara do novembra poleni drveća, trave i korova zagorčavaju život gotovo svakom petom čoveku i izazivaju neprijatne alergijske reakcije.

Neprirodna reakcija odbrambenog sistema na materije, koje obično nisu škodljive, naziva se alergija. One se javljaju u raznim oblicima i razlikuju se po težini, od blago neugodnih do onih opasnih po život.

- Alergijske bolesti nastaju kada naš imuni sistem pogrešno prepozna različite supstance, alergen, i započne imunu reakciju.

 U osnovi alergije je izmenjen imuni odgovor, a ne, kao što u narodu vlada mišljenje, slabiji imuni odgovor, odnosno, pad imuniteta.

Imuni sistem prepoznaje polen i proizvodi antitela, koja stupaju u reakciju sa polenom, pri čemu se oslobađaju različite hemijske supstance, od kojih je najvažniji histamin.

Glavni uzroci prolećnih alergija su poleni biljaka koje se razmnožavaju vetrom i oslobađaju u vazduh sa drveća, korova i trava. Najizrazitiji  poleni su poleni breze, leske, jove, jasena, platana, pitomog kestena.

Na razvoj tegoba mogu uticati i vreme cvetanja biljaka, temperatura vazduha, vlažnost, vetar, količine polena u vazduhu – kaže doc. dr Zorica Slavnić, specijalista dermatovenerologije.

Kako razlikovati alergiju od prehlade?

Simptomi polenske alergije su vrlo slični simptomima prehlade izazvanim bakterijama i virusima, pa je zato potrebno ukazati na osnovne razlike kako se ova dva oboljenja ne bi pomešala.

- Simptomi alergije se javljaju početkom proleća i traju više nedelja ili meseci, za razliku od prehlade koja traje nekoliko dana.

U toku prehlade, česta je pojava povišene telesne temperature i malaksalost.

Kod alergije, kijanje se javlja u vidu napada, najmanje desetak puta se kine, posebno ujutru, a sekret u nosu je bistar, providan i obilan. Kod prehlade, sekret je obojen i gust.

Svrab je posebno izražen kod alergije, kako u nosu, očima, grlu, koži, pa se osobe češu.

Zbog slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela izaziva se čest kašalj. I zato je prolećnu alergiju neophodno lečiti čim se pojave simptomi jer utiče na san, raspoloženje i uopšte, na kvalitet života – kaže doktorka Slavnić.

Ublažavanje simptoma alergije

Kod lečenja prolećne alergije, osnovno je izbegavanje kontakta sa polenom, ali i uzimanje određenih lekova po potrebi.

- U lečenju najčešće se koriste lekovi iz grupe antihistaminika, jer blokiraju histamin koji se oslobađa u toku alergijske reakcije i njegova dalja dejstva i time ublažuju simptomi alergijske reakcije.

Koriste se lekovi u vidu sprejeva za nos koji sadrže kortikosteroide.

Za lečenje alergijske reakcije očiju i kapaka koriste se kapi i masti koje u osnovi imaju antihistaminike i kortikosteroide i za lečenje alergijskih promena na koži, primena kortikosteroidnih krema i masti i nega sa neutralnim kremama.

Može se primeniti i imunoterapija, gde se tokom dužeg vremenskog perioda uzimaju prvo male, a zatim sve veće i veće doze alergena i na taj način se imuni sistem navikava na te supstance.

Ovaj tretman se zove i desenzibilizacija. U lečenju prolećne alergije antihistaminici  u obliku tableta i sirupa, mogu se koristiti koliko je potrebno, tj. dok traju simptomi i znaci alergije – objašnjava naša sagovornica.

Mere preventive protiv alergije

Mere preventive su veoma važne u sprečavanju polenske alergije, a brojni lekari slažu se u jednom, a to je da je neophodno smanjiti kontakt sa alergenom.

- Koliko je moguće treba izbegavati boravak napolju u vreme cvetanja biljke čiji poleni izazivaju alergijsku reakciju.

 Treba ostati u zatvorenom prostoru, posebno kada je vreme napolju vetrovito, čime se dodatno raspšuje polen.

U vreme cvetanja treba zatvarati prozore, posebno gde se spava. U toku izlazaka u spoljnju sredinu mogu biti od pomoći sunčane naočare i maska za lice.

Odeću treba redovno prati, a osoba treba svakodnevno da se tušira i pere kosu po povratku u zatvoreni prostor. Opranu odeću ne sušiti napolju – kaže doktorka Slavnić.

Alergije i hrana

Mnogi ni ne znaju koliko određena hrana utiče na alergije, pa tako neke namirnice mogu da pomognu da se simptomi ublaže, dok druge mogu da pogoršaju alergiju.

- Kod prolećnih alergija u ishrani treba izbegavati med, posebno kod alergija na polen.

Pored toga, treba izbegavati vino, pivo, beli hleb, kisele krastavčiće, sirće, sušeno voće, poput suvog grozđa, jer su tretirani različitim aditivima i sumponim spojevima, koji mogu izazvati alergijsku reakciju.

Treba izbegavati i čaj od kamilice.

Hrana koja može ublažiti simptome alergijske reakcije su namirnice bogate omega 3 masnim kiselinama, kao što su semenke, losos, kozje mleko, zatim kefir zbog pozitivnog uticaja dobrih bakterija u tankom crevu i uticaja na imunitet.

Maslinovo i laneno ulje imaju pozitivan uticaj na simptome alergijske reakcije. Povrće, sveže, kuvano, crvene, plave, ljubičaste i zelene boje.

Voće, kao što su višnje, trešnje i čaj od koprive ima pozitivan uticaj na alergijske reakcije – završava doktorka Zorica Slavnić.

Tekst: Milica Prelević

Izvor: Lepa&Srećna




Prenošenje originalnog sadržaja potpisanog sa Lepa & Srećna dozvoljeno je isključivo uz linkovanje na taj tekst!

bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
instagram
Artikal Instagram za ceo sajt