DA LI JE OPASNA PRLJAVA KIŠA: kako pesak iz pustinja utiče na naše zdravlje

Jaki prizemni vetar u pustinjskim krajevimaji podiže sitne peščane čestice sa površine, a one s kišom stižu i u Srbiju!

DA LI JE OPASNA PRLJAVA KIŠA: kako pesak iz pustinja utiče na naše zdravlje Foto: Shutterstock
Korona virus NOVO!

U poslednjih nekoliko dana, između 13. i 19. maja 2020. godine,  područje Srbije je pod uticajem peska, pristiglog iz Sahare, koji na terasama i automobilima ostavlja vidljiv prljavi talog, potvrdio je za "Novosti" prof. dr Jugoslav Nikolić, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

 - Čestice peska, suspendovane u atmosferi, spirala je kiša iznad naše zemlje.

Oblak koji je iz severnih delova Sahare podignut u atmosferu, jugozapadnim vazdušnim strujanjem stigao je u vremenskom intervalu od dan-dva. Budući da je reč o malim koncentracijama, pesak, osim što zaprlja prozore, kola ili terase, praktično nema uticaja na zdravlje ljudi.

Prognostička karta transporta peska, izrađena u RHMZ, potvrđuje da će naše područje biti pod uticajem ovog prirodnog aerosola i u sredu 20. maja - objašnjava Nikolić.

Prosečno, između marta i oktobra, svake dve do tri nedelje, na naše područje stiže određena količina peska iz različitih delova najpoznatije svetske pustinje.

U pitanju je prirodni proces, podstaknut, kako kaže prof. Nikolić, jakim prizemnim vetrom u pustinjskim krajevima, koji podiže sitne peščane čestice sa površine. Atmosferska strujanja mogu da prenesu ove čestice više od hiljadu kilometara daleko od izvora.

- Istraživanja su pokazala da peščani aerosol ima značajan uticaj ne samo na pustinjska područja, već i generalno, na klimu i životnu sredinu van pustinjskih oblasti.

Ovaj mineralni aerosol najbolji je prirodni agens za formiranje oblačnosti na temperaturama nižim od nule.

RHMZ razvija metodologiju poboljšanja prognoze vremena uključivanjem efekata peska na oblačnost i padavine, u okviru COST EU projekta - kaže direktor Zavoda.

U Klimatskom centru RHMZ-a dnevno se izrađuju prognoze pojave peska zasnovane na modelu DREAM i prosleđuju Svetskoj meteorološkoj organizaciji.

Model DREAM je razvio saradnik RHMZ-a dr Sobodan Ničković, i koristi se u više od 20 organizacija u svetu za potrebe prognoze i istraživanja.

Tekst: V. C. S.

Izvor: Novosti




Prenošenje originalnog sadržaja potpisanog sa Lepa & Srećna dozvoljeno je isključivo uz linkovanje na taj tekst!

bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
instagram
Artikal Instagram za ceo sajt