AKO VAS MUČI HIPERTENZIJA, OVO MORATE URADITE PRE LETA: nova 4 pregleda važna su za visok pritisak

Kako se najpravilnije meri krvni pritisak i koje preglede treba da obavite ako je 140 sa 90 i više? Pročitajte!

AKO VAS MUČI HIPERTENZIJA, OVO MORATE URADITE PRE LETA: nova 4 pregleda važna su za visok pritisak Foto: Shutterstock

Nedavno smo obeležili Svetski dan hipertenzije, uz podatak da u Srbiji čak 1,1 milion građana pije lekove za pritisak. Broj osoba s dijagnozom hipertenzije je možda i veći zbog dugogodišnjih stresova kojim smo izloženi, ali i specifične masne i slane ishrane, pušenja i fizičke neaktivnosti.

Mnogo je pogrešnih stavova o tome šta se smatra visokim pritiskom i kada je vreme za ozbiljno lečenje.

– Evropske i američke preporuke za lečenje povišenog krvnog pritiska pokušavaju da reše dilemu kada uvesti lek za snižavanje pritiska i koliko dugo pacijent treba da ga uzima. Veliki je problem što lekar često jednom dati lek zadržava i tokom leta i tokom zime, što je velika greška, jer se sa svakom smenom godišnjeg doba menja antihipertenzivna terapija – podseća prof. dr Vesna Stojanov, načelnice Multidisciplinarnog centra za hipertenziju Kliničkog centra Srbije.

Smatra se da visok krvni pritisak postoji i treba da se leči i kontroliše kod svake osobe čije su izmerene vrednosti krvnog pritiska 140 sa 90 milimetara živinog stuba i iznad toga.

Problem hipertenzije je veliki delimično i zato što naši pacijenti često smatraju da sve znaju. Sami se leče lekovima koje uzima njihov komšija ili lekove uzimaju po potrebi tj. kada izmere povišen pritisak. Nažalost, i lekari zbog velike opterećenosti ne stignu da objasne pacijentu da pritisak treba da mere u isto doba dana, pre ili posle uzetog leka, na kućnom aparatu – tri puta u razmaku od tri do pet minuta i tek je srednja dobijena vrednost prihvatljiva – navodi doktorka Stojanov.

Za pravilnu dijagnozu, pored merenja pritiska u ambulanti, potrebno je da se uradi i ambulatorni 24-časovni monitoring arterijskog krvnog pritiska (obavezno ako pacijenti kažu da u kućnim uslovima imaju znatno niže vrednosti pritiska nego kada lekar meri, ako im terapija ne odgovara ili ako se posumnja na sekundarnu hipertenziju). Prema poslednjim Evropskim preporukama iz 2018, pacijentu se radi i procena krutosti krvnih sudova i stanje perifernih krvnih sudova. Takođe, potrebno je da se uradi ultrazvuk srca, pregled očnog dna.

Ako lekar sumnja da se radi o sekundarnoj hipertenziji potrebno je da se uradi nefrološki pregled i kolor dopler krvnih sudova bubrega, kao i endokrinološki pregled.

Ako nema oštećenja srca, bubrega, mozga, perifernih krvnih sudova, a pacijent ima pritisak oko 135–140/85–90 mmHg, preporučuju se takozvane nefarmakološke mere lečenja. Ne mora odmah tableta, ali se obavezno savetuje prestanak pušenja, izbacivanje masne hrane, regulisanje telesne težine, uvođenje redovne fizičke aktivnosti, odgovarajući unos vode, nekorišćenje energetskih pića, umereno konzumiranje alkohola i posle toga nova kontrola.

Normalnim krvni pritiskom, inače, smatraju se vrednosti između 120–129/80–84 mmHg. Vrednosti pritiska 130–139 sa 85–89 mm smatraju visokonormalnim vrednostima i pacijent dobija lekove samo ako je imao šlog ili infarkt srca, ukoliko je dijabetičar ili ima probleme s bubrezima.

Merenje pritiska ne sme biti opsesija

– Samo jedno merenje pritiska i nalaženje ovih vrednosti ne znači odmah da ova osoba treba da dobije dijagnozu arterijske hipertenzije. Jedno merenje u ambulanti lekara nije dovoljno da se postavi prava dijagnoza, nego su potrebni češći pregledi i kontrole. Po poslednjim preporukama (2018) Evropskog udruženja za hipertenziju, sve veći značaj se pridaje kućnom merenju pritiska. Pacijent može da kontroliše sam pritisak, ali da to ne postane opsesija, pa da osoba meri i 20 puta dnevno svoj pritisak. Sasvim je dovoljno izmeriti krvni pritisak na kućnom aparatu (ne koristiti aparate narukvice) jednom dnevno u isto vreme, ujutru ili uveče – kaže prof. dr Vesna Stojanov, kardiolog, načelnica Multidisciplinarnog centra za hipertenziju KCS.

Visok pritisak je, po rečima naše sagovornice, već sam za sebe bolest, ali i faktor rizika za infarkt srca, moždani udar, promene na krvnim sudovima, očnom dnu… To je i rizik za bubrežne bolesti. Čak 28 odsto ljudi na dijalizu stiže jer nije lečilo svoj visok krvni pritisak.

Tekst: Olivera Popović

Izvor: Politika




bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
instagram
Artikal Instagram za ceo sajt