KAKO DA IZBEGNETE PRELOM KOSTIJU AKO IMATE OSTEOPOROZU: koji pokreti mogu biti opasni za krhke kosti

Pritisak na kičmu uvek je rizičan za osobe koje pate od osteoporoze!

KAKO DA IZBEGNETE PRELOM KOSTIJU AKO IMATE OSTEOPOROZU: koji pokreti mogu biti opasni za krhke kosti Foto: Shutterstock

Određeni pokreti kod osteoporoze mogu da budu prilično opasni, jer stvaraju pritisak na kičmu. Ako ne možete u potpunosti da ih izbegnete, budite oprezni dok ih izvodite. Veoma je važno da uvek vodite računa o pravilnom držanju tela i načinu sprovođenja određenih pokreta.

Saginjanje povećava rizik od kompresijskih preloma kičme. Zato morate da razradite taktike kako da obavljate svakodnevne poslove a da pri tome ne savijate leđa prema napred. Dok vezujete pertle, na primer, najbolje je da sednete i stopalo prebacite preko natkolenice. Druga opcija je da čučnete. Ukoliko radite u bašti, ponesite hoklicu - na koju ćete moći da sednete ukoliko nameravate da plevite travu ili sadite lukovice.

Kada podižete stvari sa poda (ne smete da podižete teške predmete), morate da vodite računa da vam kičma ostane prava. Stoga je najbolje da ih podižete iz čučnja. Svakodnevna savijanja (vađenje veša iz mašine, pleha iz rerne...) moraju da budu pravilno izvedena - sve radite iz čučnja, sa pravim leđima. Ukoliko morate da se duže zadržite u tom položaju, čučnite na kolena.

Torzijsko okretanje tela je takođe prilično opasno. Kada vozite automobil, koristite bočne retrovizore i manje se okrećite u stranu. Današnji automobili uglavnom imaju takve retrovizore da u njima možete da vidite i takozvani mrtvi ugao. Ukoliko imate kifozu (savijen gornji deo kičme), nije preporučljivo da podižete ruke iznad ramena - na primer, kada želite da dohvatite knjigu sa najviše police.

Preventiva

Ako se u vašem zdravstvenom kartonu već nalazi dijagnoza: osteoporoza, preporučuju se vežbe izdržljivosti i opterećenja, kao i za jačanje leđa. Trebalo bi da ih sprovodite svakodnevno, i to umerenim tempom (ne „agresivno“). Pre početka vežbanja je važno da zagrejete telo - jer se tako smanjuje rizik od povreda, kao i da se istegnete, a istezanje je poželjno i po završetku vežbanja. Slično je i sa vožnjom bicikla ili plivanjem. Vežbanje završite laganim hodanjem i istezanjem mišića (posebno onih koje ste koristili tokom vežbanja). Za vas su najpogodnije vežbe na spravama (uz stručni nadzor), hodanje po pokretnoj traci, vežbe u vodi, vožnja biciklom i duge šetnje. Odaberite vežbe koje vam najviše odgovaraju, kako vas „loš“ izbor ne bi dodatno psihički opterećivao.

Šetnja je odlična vežba

Duge šetnje će da poprave osećaj ravnoteže i koordinaciju, održaće vašu kondiciju, bićete u fit formi. Ako je vreme loše, možete da odete u kraću šetnju. To je siguran način rekreacije, sa najmanjom mogućnošću povrede, jednostavan je i besplatan, a ne šteti kostima. Ujedno ćete regenerisati i psihu. Vaša trasa za šetnju ne sme da bude ni previše kratka, niti previše dugačka. Ako ste u prilici, odaberite park ili šumu, i istovremeno izlečite i dušu i telo.

Tekst: Vesna Stanimirović

Izvor: Lepa & Srećna 




bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
instagram
Artikal Instagram za ceo sajt