KAKO HORMON INSULIN UTIČE NA TELO: glad, debljina, insulinska rezistencija i normalne vrednosti za šećer, holesterol i trigliceride

Iako je insulin glavni krivac za dijabetes, on je takođe povezan s pojavom velikog broja drugih bolesti poput osteoporoze ili kancera.

KAKO HORMON INSULIN UTIČE NA TELO: glad, debljina, insulinska rezistencija i normalne vrednosti za šećer, holesterol i trigliceride Foto: Shutterstock

Insulin je jedan od „centralnih“ hormona koji, u delovanju sa ostalim hormonima kontroliše metaboličke i mnoge fiziološke procese u organizmu. Ako ga nema dovoljno dobija se šećerna bolest, ako ga ima previše javlja se hiperinsulinemija (povećan nivo insulina).

Iako ga većinom prepoznaju kao glavnog krivca za nastanak dijabetesa, insulin se smatra najodgovornijim i za pojavu gojaznosti, raznih oblika kancera, Alchajmerove bolesti, osteoporoze, policističnih jajnika, poremećaja imuniteta.

- Insulin zovemo master ili glavni hormon, jer deluje generalno na sve ćelije organizma i većinu endokrinih i metaboličkih procesa. To je recimo glavni hormon koji deluje na mozak i reguliše moždane funkcije, zato što mozak ne koristi masti i proteine za metabolizam već isključivo šećere - kaže profesor dr Mirsanda Stanić, molekularni biolog i ginekolog akušer, konsultant u „Belmedik“ bolnici.

Kako insulin postaje „zao gospodar“ u organizmu?

- Insulin se luči u pankreasu celog života, a koliko će se lučiti insulina zavisi od toga koliko ima šećera u krvi: ako ima više šećera onda će se lučiti više insulina i obrnuto. Glavna funkcija insulina je da „ugura“ šećer u ćelije, gde će se on metabolisati, pretvoriti u energiju, i od čega zavise funkcije svih organa i tkiva. Ako se pređe gornja granica ili insulin padne ispod donje, on postaje štetan.

Šta se dešava u organizmu kad insulin preuzme ulogu „neprijatelja“?

- Insulin je veoma korozivan kao i većina hormona, jer prolazeći kroz krvne sudove oštećuje endotel, najfiniji sloj koji iznutra oblaže sudove, kako mehanički tako i izazivajući svojim mehanizmima zapaljenjske procese. U zavisnosti kolika je njegova koncentracija i koliko dugo se zadržava u krvnim sudovima, toliko će štete i napraviti. Što je manja fiziološka doza insulina u krvi i što ga kraće ima u povišenim fiziološkim granicama, to je bolje. Previsoka koncentracija insulina, odnosno hiperinsulinemija, najbolji je pokazatelj predstojećeg srčanog udara, mnogo bolji od svih ostalih parametara, posebno kod mlađih osoba.

Može li da se kontroliše nivo insulina i kako?

- Možemo, ako obratimo pažnju na to koliko jedemo. Insulin se različito luči za vreme obroka. U vreme obroka vrednosti šećera i insulina rastu do gornje granice normale. Ali, ono što nije normalno je to što je savremeni čovek 24 sata dnevno izložen povišenom šećeru i insulinu: između obroka pije sok, gricka slatkiš, jede voće, pije kafu, što znači da je insulin stalno povišen u krvi. Osobi sa normalnom insulinemijom nisu potrebna više od dva obroka dnevno, između kojih ne treba da uzima apsolutno ništa.

Kako insulin deluje na krvne sudove u mozgu? 

Dugotrajana nelečena šećerna bolest ubrzano oštećuje i uništava krvne sudove. Poremećaj ovih krvnih sudova kod šećerne bolesti dovodi do paradoksalne situacije: visok nivo šećera i insulina u cirkulaciji, a malo toga se propušta u mozak, koji troši 60 odsto šećera u krvi. Zbog nedostatka šećera dolazi do degenerativnih bolesti mozga i nerava, pa se tako objašnjava nastanak Alchajmerove, Parkinsonove bolesti i drugih degenerativnih neuroloških bolesti. Ovaj tip šećerne bolesti danas se naziva šećerna bolest tipa tri. Leči se davanjem insulina, estrogena i nekih drugih lekova.

Da li samo nivo šećera zavisi od toga kako će se insulin ponašati?

- Vrednosti insulina zavise od unutrašnjih i spoljašnjih faktora. Lučenje insulina je zadato genetskim putem. Na površini ćelija nalaze se „prijemnici“ za insulin, od kojih zavisi kako će ćelija odreagovati na prisustvo šećera u krvi. Broj i kvalitet receptora takođe je genetski definisan. Ukoliko nema dovoljno insulinskih receptora ćelija će slabo propuštati šećer i onda govorimo o rezistenciji na šećer. Gojaznost, stil života, fizičko kretanje, konstitucija, pol, uzimanje određenih lekova određuju lučenje insulina.

Kliknite OVDE da pročitate nastavak teksta!




bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
instagram
Artikal Instagram za ceo sajt