ANESTEZIOLOG I KORONA VIRUS: teška ispovest o stavljanju pacijenata na respirator

Postoji toliko mnogo načina da se kontaminirate virusom. Pratim svoje otkucaje srca i penju se sa, otprilike 58 na 130 kada uđem u jedinicu intenzivne nege...

ANESTEZIOLOG I KORONA VIRUS: teška ispovest o stavljanju pacijenata na respirator Foto: Shutterstock
Korona virus NOVO!

Možda ću biti poslednja osoba koju će neki od ovih pacijenata ikada videti, ili glas koji će ikada čuti.

Mnogi od njih neće biti skinuti sa respiratora. To je realnost ovog virusa. Prisiljavam se da razmišljam o tome nekoliko sekundi svaki put dok ulazim u odeljenje intenzivne nege da obavim intubaciju. To je ceo moj posao danas.

Disajni putevi. Koronavirusni disajni putevi. Radim 14 sati u noćnoj smeni, šest noći nedeljno. Kad pacijenti ne dobijaju dovoljno kiseonika, ubacujem tubu u njihove disajne puteve da bismo mogli da ih prikačimo na respirator. Kupujemo vreme da se njihovo telo izbori sa korona virusom.

To je ujedno i najopasniji postupak koji lekar može da obavi kada je u pitanju lično izlaganje.

Prilazim na nekoliko centimetara od pacijentovog lica. Naginjem se ka njegovim ustima, stavljam prste na desni, otvaram disajne puteve.

Treba samo da se zakašlje... i...

Stavljam mu štitnik za usta.

Ako nešto pođe loše, cela soba može da se napuni virusom.

Dakle, postoji mogućnost da se razbolim. Možda verovatnoća, ne znam.

Imam neke osnovne bolesti na koje utiče ovaj virus, ali pokušavam da misli ne zadržavam na tome. Do pre nekoliko nedelja, bio sam anesteziolog koje bi žene i neki muškarci videli na porođajima, dok im pristiže beba.

Radio bih pet do sedam porođaja dnevno, uglavnom “carski rez” i epidurale. Mi smo velika državna bolnica na Univerzitetu Ilinois-Čikago, i obavili smo mnoštvo visokorizičnih porođaja. Obučeni ste da budete najsmirenija osoba u sobi.

Uče nas: “Nemojte se samo oslanjati na lekove da biste umirili osobu. Koristite glas, kontakt očima, celo vaše držanje”.

Upućujemo ljudima pozitivne misli i pozitivna iščekivanja. Zvuči suludo, ali deluje.

Naš tim je imao sastanak 16. marta kako bi smislio kadrovski plan, čim je bilo jasno gde sve ovo vodi. Čikago postaje središte epidemije, piše ovaj anesteziolog u ispovesti za Vašington post.

Naše odeljenje intenzivne nege je prepuno bolesnika. Pedijatrijsko odeljenje intenzivne nege raščišćeno je da bi moglo da podnese priliv ogromnog broja pacijenata. Talas je tek krenuo, a mi moramo da ograničimo svoju izloženost zarazi ili će nam ponestati osoblja.

Svi smo se u osnovi složili da bi trebalo da se preko dana posvetimo intubiranju jedne osobe i jedne tokom noći, i ja sam počeo da razmišljam: imam 33 godine.

Kod kuće me ne čekaju deca. Ne živim sa starijim rođacima. Otprilike sat vremena posle sastanka, poslao sam imejl svom šefu. “Voleo bih da to radim ja. To bi trebalo da budem ja”.

Moj pejdžer “poludi” tokom noći. Devet sati, ponoć, dva, a zatim u 3:30. Obavljam nekoliko intubacija tokom većeg dela smene. Ali, sledeće nedelje ili nedelje nakon te, kažu da bi moglo da ih bude deset. To je uobičajena procedura. Intubiranje je rutinsko za nas, barem u normalna vremena.

Možete da uđete u disajne organe pacijenta za deset ili petnaest sekundi ako sve prođe kako treba.

Ali, kada imate pacijenta koji ne dobija dovoljno kiseonika – što je slučaj sa ovim – svaka sekunda postaje presudna.

Čim dobijem hitan poziv, grabim ranac sa lekovima i torbu sa zaštitnom opremom i trčim prema stepenicama. Nemam vremena da sačekam lift.




Prenošenje originalnog sadržaja potpisanog sa Lepa & Srećna dozvoljeno je isključivo uz linkovanje na taj tekst!

bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
instagram
Artikal Instagram za ceo sajt