Da li je ljubomora dokaz ljubavi

Teme o ljubomori stalan su pratilac svih rasprava o ljubavi i emocijama. Česte su polemike o tome kada privrženost prelazi granicu zdravog odnosa i postaje opsesija, a ljubav prerasta u posesivnost.

U osnovi  ljubomorne reakcije je zapravo strah osobe da je partner ne ostavi i da pri tom ne bude povređena i odbačena. Obično osobe koje se plaše ostavljanja imaju negativnu sliku o sebi, te one ostavljanje doživljavaju kao neki vid odbacivanja, a dok su u vezi, za sebe misle da su manje vredne i na neki način nedostojni partnera. Takođe,  postoji pogrešna interpretacija raskida kao nečeg što je nepodnošljivo i obično je raskid potvrda, inače netačne hipoteze, o sopstvenoj bezvrednosti. Ovakve pogrešne interpretacije koje za posledicu imaju strah i posesivno ponašanje osobe, uglavnom imaju korene u istoriji ostavljanja, gubitaka ili zanemarivanja u primarnoj porodici kao i u ranijim ljubavnim odnosima.

Takođe, specifična struktura ličnosti koja je u sadejstvu sa negativnim spoljašnjim faktorima iz lične istorije osobe, čini problem sa ljubomorom komplikovanijim (ovde se pre svega misli na različite poremećaje ličnosti npr. zavisni, narcistični ili granični tip). Kada su u pitanju dublji poremećaji u strukturi ličnosti onda dolazi do drastičnnijih reakcija (npr. različiti oblici psihofizičkog nasilja), te u takvim sitacijama treba biti oprezan.

Iz svega prethodno navedenog  jasno je da je ljubomora nešto što je štetno za obe strane koje su u emotivnom odnosu.  Ako uvidite da ste vi ili vaš partner ljubomorni važno je da to osvestite i shvatite kao problem kojim se morate pozabaviti. Problem sa ljubomorom je rešiv uz adekvatnu psihološku pomoć, a za početak je dovoljno da osoba uoči i prihvati činjenicu da ima problem.

Sanja Marjanović, dipl. psiholog




bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
instagram
Artikal Instagram za ceo sajt