KAKO BITI OPREZAN A NE BRINUTI PREVIŠE ZBOG KORONA VIRUSA: saveti psihologa za manju brigu i anksioznost

KAKO BITI OPREZAN A NE BRINUTI PREVIŠE ZBOG KORONA VIRUSA: saveti psihologa za manju brigu i anksioznost Foto: Shutterstock
Korona virus NOVO!

Da li se osećate anksiozno povodom korona virusa?

Kako virus korona nastavlja globalno širenje i broj dijagnostifikovanih slučajeva COVID-19 i dalje raste, anksioznost vezana za epidemiju takođe raste. Iako je osećaj zabrinutosti, kao odgovor na pretnju normalna ljudska reakcija, dugotrajna i intenzivna zabrinutost može potkopati konstruktivne reakcije na krizu.

Sledeći predlozi, zasnovani na psihološkoj nauci i mogu vam pomoči da se rešite anksioznosti izazvane korona virusom.

1. Nemojte potcenjivati sopstvenu otpornost

Mnogi se brinu šta ako se virus detektuje u mom bliskom okruženju, u gradu, na poslu ili u školi. Brinu se kako će se nositi sa karantinom, izolacijom, lečenjem, simptomima, kako to izgleda...

Ljudski umovi su dobri u predviđanju najgoreg. Ali istraživanja pokazuju da ljudi imaju tendenciju da precenjuju koliko će na njih loše uticati negativni događaji i potcenjuju koliko će se dobro nositi sa njima i prilagoditi se teškim situacijama.

Imajte na umu da ste otporniji nego što mislite. To vam može pomoći da ublažite anksioznost. U tim momentima zaboravljamo na sopstvene snage i resurse.

Mogući su i emocionalni izlivi usled stresnih događaja, dozvolite sebi da izrazite emocije, izrazite zabrinutost, tugu, neprijatnost. Izrazite emocije plačem ili na neki drugi prihvatljiv način (sve je dozvoljeno dok štitite sebe i druge).

Sve u cilju uspostavljanja emocionalne kontrole. Ona se uspostavlja postepenim prihvatanjem oprečnih (ambivalentnih) emocija i ohrabrivanjem sebe. Tako što će osoba uveravati sebe da ima dovoljno snage i izdržljivosti da podnese novonastalu situaciju.

2. Nemojte precenjivati pretnju

Korona virus može biti opasan, sa procenjenom smrtnošću od 1,4% do 2,3%. Zato svi treba da budu ozbiljni u pogledu preduzimanja svih razumnih mera predostrožnosti protiv infekcije. Postoje određeni koraci koje možete preduzeti kako biste umanjili rizik od dobijanja novog korona virusa. Većina su to zdravorazumske mere, poput temeljnog pranja ruku, dezinfekcije najčešće korišćenih kućnih površina, držanja ruku dalje od lica i kijanje u maramicu.

Ali ljudi takođe treba da shvate da imaju tendenciju da preuveličavaju opasnost od nepoznatih pretnji u poređenju sa onima koje već poznaju, poput sezonskog gripa ili saobraćajnih nesreća.

Prikupljanjem informacija i znanja o konkretnom događaju koji je izazvao krizu osoba pojačava sopstvenu kontrolu nad situacijom, nije bespomoćna. Baspomoćnost nam zatvara vrata pred mogućnostima. Preuzimanjem konkretnih akcija umanjujete tenziju, vraćate pouzdanje u sopstvene snage i razvijate osećaj kompetentnosti.

Konstantno senzacionalno medijsko izveštavanje doprinosi precenjivanju opasnosti, što dovodi do pojačanog straha i dalje eskalacije uočene opasnosti. Da biste smanjili anksioznost, preporučujem vam da ograničite svoju izloženost vestima o korona virusu na ne više od 30 minuta dnevno. I zapamtite da postajemo anksiozniji kada se suočimo sa situacijama koje su neizvesne. Anksioznost dodatno doprinosi da sve ocenjujemo ugrožavajuće.

3. Tolerišite neizvesnost

Nesigurnost čini ljude osetljivijima, ono što je neizvesno tumačimo kao potencijalno veoma opasno, nismo sigurni da li će se sve dobro završiti.

Ona je sastavni deo života, ali u zavisnosti od toga kakav stav zauzmemo prema neizvesnosti, različito ćemo reagovati.

Ljudi imaju potrebu da kontolišu mnoge stvari, na taj način stvaraju sebi sigurnu sredinu i budućnost. Međutim, koliko je to u realnosti moguće potpuno?!

Život ne možemo potpuno kontrolisati, jer da možemo to ne bi bio život.

Sve što je živo i razvija se, ne može se kontrolisati. Tu činjenicu jednostavno treba prihvatiti.

Takođe, treba imati na umu da se ne suočavate prvi put sa neizvesnim situacijama. Već posedujete lične resurse jer imate iskustvo sa drugim stresorima. Svako prevazilaženje prepreka vodi nas ka ličnom rastu i razvoju. Studija tokom pandemije H1N1 iz 2009. godine pokazala je da su ljudi, koji su teže prihvatili neizvesnost situacije, imali pojačane simptome anksioznosti.

Rešenje je naučiti da se postepeno suočavamo sa frustracijama u svakodnevnom životu, jer na taj način uzgrađujemo imunitet psihe.

Postajemo otporniji na uzročnike i, da uzročnika nema, bili bismo potpuno slabašni. Naš organizam je tako osmišljen da funkcioniše. Treba povratiti veru u sebe jer ste mnoge neizvesne situacije već prevazišli.

4. Rešite paradoks anksioznosti

Anksioznost raste proporcionalno tome koliko se čovek pokušava da je se oslobodi.

Ili kako je Karl Jung rekao, "Ono čemu se opireš opstaje..."

Borba protiv anksioznosti može imati različite oblike.




Prenošenje originalnog sadržaja potpisanog sa Lepa & Srećna dozvoljeno je isključivo uz linkovanje na taj tekst!

bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
instagram
Artikal Instagram za ceo sajt