ZAŠTO BIRAMO POGREŠNE LJUBAVNE PARTNERE: kako da izbegnete vezivanje za hladne i egoistične ljude

Kompenzacija manjka ljubavi koju nismo dobijali u detinjstvu, biranjem pogrešnih partnera, dovodi do toga da budete još više povređeni.

ZAŠTO BIRAMO POGREŠNE LJUBAVNE PARTNERE: kako da izbegnete vezivanje za hladne i egoistične ljude Foto: Profimedia

Neke osobe imaju tendenciju da iznova i iznova ulaze u odnose koji su za njih na neki način ugrožavajući. Biraju partnere/-ke koji su emotivno nestabilni, distancirani, nedostupni, hladni, egoistični, čak i agresivni.

Ovakav fenomen Frojd je nazivao “repeticionom kompulzijom” pri čemu osoba pokušava da kroz partnerske odnose popravi one koji su postojali sa jednim od roditelja (suprotnog pola) a koji su na neki način bili ugrožavajući - obacivanje, ostavljanje, omalovažavanje, zanemarivanje ili zlostavljanje.

Dakle, osobe imaju tendenciju da biraju ili ostaju u odnosima za koje svesno znaju da ih ugrožavaju kako bi kroz ove odnose “popravili” stare koji su nastali u detinjstvu između njih i roditelja. U novim odnosima oni pokušavaju da uspeju ono što nisu sa svojim roditeljima - pridobiju ljubav osobe koja ih odbija.

Na neki način smatraju da će moći da promene osobu sa kojom su i da će osetiti ljubav koju nisu dobili u primarnoj porodici. Ovo se naravno ne dešava - iako osoba uporno pokušava da se dokaže da je vredna pažnje i ljubavi njen narcistični partner to ne uviđa.

Postojanje ugrožavajućih odnosa u primarnoj porodici može dovesti do toga da se osoba na neki način navikne na takve interakcije i da ostvaruje slične odnose kasnije jer je to obrazac koji joj je poznat i prema tome lakše prihvatajući. Dodatno, osoba može imati uverenje da ne zaslužuje drugačiji “tretman” usled sniženog samopouzdanja koje je posledica kontinuiranog nipodištavanja i zanemarivanja.

Kada je u primarnoj porodici postojalo iskustvo zanemarivanja, napuštanja, odbacivanja ili čak zlostavljanja pored toga što osoba može ponavljati ovakav obrazac u kasnijim odnosima sa partnerom ona može takođe uraditi sasvim suprotno - može bežati od bilo kakvog vezivanja plašeći se da se traumatični obrazac ne ponovi ili može težiti preteranom vezivanju i trženju ljubavi (često bivajući preterano posesivna i ljubomora) kako bi kompenzovala nedostatak ljubavi u detinjstvu.

Ovakve traume mogu u interakciji sa strukturom ličnosti da dovedu do nastanka različitih poremećaja ličnosti i u sklopu njih različitih disfunkcionalnih ponašanja - preteranog konzumiranja psihoaktivnih supstanci, samopovređivanja ili agresije prema drugima.

Kako odustati od ugorožavajućih odnosa

Iako osoba iznova pravi istu grešku ona je često svesna da radi protiv sebe i da je to što radi ugrožavajuće po njeno psihofizičko zdravlje. Prvi korak ka menjanju ovog obrasca ponašanja jeste svest o tome da osoba ima pravo i da može da ostavri odnose koji su adekvatni.

Jako je bitan rad na građenju samopouzdanja i vraćanju sigurnosti u sebe i sopstvene sposobnosti - osoba treba da shvati da to što je drugi odbacuju ili su je odbacivali nije problem njene adekvatnosti već limitiranosti drugih da pruže bliskost.

Takođe, potrebno je menjati pogrešna uverenja o tome kako odnos treba da izgleda i razviti veštine da se prihvate i uvaže sopstvene emocije i želje. Odustajanje od starih obrazaca ponašanja, čak i ako su oni ugrožavajući, je uvek težak proces ali ono što se dobije na kraju je vredno tog napora.

Autor: dipl.psiholog Mr Sanja Marjanović

Izvor: Vaš psiholog




bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
instagram
Artikal Instagram za ceo sajt