LJUBAV KOJA BOLI: zašto ostajemo u lošoj vezi ili braku

U ljubavnim vezama često ne vidimo ili ne želim da vidimo da nam odnos s partnerom nanosi emotivne povrede i bol. Zašto je to tako...?

U toj skrivenosti i jeste problem. Teški potisnuti osećaji nešto su što skrivamo i od samih sebe. Kada bi starija žena iz gornjeg primera doista doživela svoju povređenost nakon što je suprug alkoholičar po hiljaditi put izvređa ili udari, emotivna bi bol bila zaista jaka.

Toliko jaka da bi ostajanje u takvom odnosu bilo neizdrživo. Međutim, ona ne želi doživeti tu emotivnu bol u potpunosti.

Ne želi videti celu sliku i pomiriti se s tim da su nepoštovanje, grubost i maltretiranje realnost koja se ni sutra ni prekosutra neće promeniti. Ne želi da se pomiri s tim da je realnost njenog braka bol, a ne ljubav.

Ovo „ne želi" treba uzeti s rezervom, jer nije reč o svesnoj želji. Niko svesno ne bi uporno ostajao u nečemu što mu očito čini loše. Stvar je u tome da svi mi tokom odrastanja naučimo u određenoj meri da potiskujemo i izbegavamo neprijatne osećaje. I ta navika „micanja", „brisanja" ili „preskakanja" neprijatnih osećaja ostaje.

I onda, kada nas neko povredi, želimo što pre pobeći od neugodnog osećaja, bilo da je reč o tuzi, ljutnji, sramu ili nekoj mešavini osećaja koju ne možemo jasno imenovati. Kako bismo pobegli od tih osećaja, fantaziramo. Baš kao deca, koja su se odrastajući u lošim porodičnim uslovima povlačila u svoj svet i gradila neke svoje priče u kojima je sve lepše.

Supruga alkoholičara koju sam spomenula drastičan je primer slepila koje zaljubljenost može da stvori, ali podsvesni mehanizam koji tu vlada isti je kao i kod bilo koje druge „zaljubljenosti u pogrešnu osobu". Dakle, kad god se dogodi da neko ostaje zaljubljen u nekoga, iako je taj odnos loš, na snazi je zakon: povreda + fantazija = zaljubljenost.

Kad se tome dodaju i dogme: „negde duboko u sebi, on je dobar, pažljiv i nežan" i „kada shvati koliko sam dobra, pažljiva i nežna, on će se promeniti", dolazi do veličanstvene i magnetične emotivne zbrke koja se obično opisuje kao „povezani smo na nekim čudnim nivoima", „mi smo stvoreni jedno za drugo, samo on to još uvek ne vidi" i slično.

Ono što u celoj toj situaciji može biti od pomoći upravo je suprotno od fantazije. Tvrda realnost. Činjenice. „Nije me nazvao", „rekao mi je da sam glupa", „nakon seksa okrenuo mi je leđa" i sve ostalo što je proizvelo emotivni bol. I zatim, ostajanje s tom boli. Ostajanje dok god traje. To može da bude teško, ali zapravo, dugoročno gledano lakše je nego ostajati u istom začaranom krugu boli i idealizacije. Bol je teška, ali ako je to cena koju treba platiti za otvaranje očiju i napuštanje lošeg odnosa koji donosi samo još više boli, svakako se isplati.

Izvor: Sensaklub




bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
instagram
Artikal Instagram za ceo sajt