Koliko razvod braka zaista boli

"Život ne merimo brojem udisaja, već momentima koji su nam oduzeli dah" - Hilari Kuper...

Koliko razvod braka zaista boli Foto: Profimedia

Šta čini vaš život?

"Uvek sam verovala da nećemo pamtiti dane, već momente. Moj život je, možda kao i vaš, pun momenata koji mene čine. Nekih kojih se rado sećam, kao i onih koje bih radije zaboravila. Recimo jedna crvenokosa devojčica mi je otela žutu bojicu u obdaništu, te sam plakala. Pamtim kada sam prvi put nekome slomila srce (Alfredu, u osmom razredu osnovne škole), a pamtim i kada je mojesrce prvi put bilo slomljeno (nećemo otvarati ta vrama sada). Pamtim momenat kada sam prvi put držala svoju decu u naručju", piše Sara Džio.

Nagrađivana književnica sedam romana često objavljuje tekstove na sajtovima Opra, Glamur, Njujork Tajms, Self... Njen iskreni zapis o razvodu objavljen je na portalu Glamur 15. oktobra 2014. godine.

"Ne želim da dan kada sam zvanično postala razvedena žena dođe na listu momenata koji me definišu", kaže Sara. Ali ipak, kako kaže, njen um to nije poslušao. "Jutra kada je trebalo potpisati papire svaki momenat koji je mogao prošao mi je kroz glavu. Probudila me je kiša koja je udarala u prozore, obukla sam crnu haljinu koja je bila okačena duboko u ormaru. Uska, sa malo čipke tu i tamo. Uvek mi se dopadalo to kako mi je stajala, ali još više sam volela taj osećaj kontrole i lepote koju je ona sa sobom nosila.

Čim sam je skinula sa vešalice prisetila sam se tolikih momenata. Istu haljinu sam nosila na sahrani svog oca, na jednom veoma uspešnom poslovnom sastanku pre par godina, na prvi dejt nekoliko meseci posle tog poslovnog sastanka. Ta haljina je mnogo toga prošla zajedno sa mnom, te je i sada dobila tu priliku, taj momenat. I najmanji detalj tog dana mi je urezan u sećanje. Hitna pomoć koja juri pored mene na ulici, miris lifta koji je vodio do 10. sprata poslovnog centra gde je kancelarija mog advokata, šum faks mašine iz konferencijske sale, jakog lupanja mog srca. Pomoćnik advokata je postavio sve papire na sto za kojim sam sedela, potpisala sam se gde je trebalo pred svojim advokatom i odvezla se na sud.

'Moraću da vam postavim par pitanja pred sudijom, to je formalnost, i čim sudija pregleda papire sve će biti gotovo', to mi je bilo rečeno. Pitala sam šta da radim ako počnem da plačem, jer sam osetila ogromnu knedlu u grlu, a ona je pokušala da me ohrabri rečenicom da za sve godine koliko je u advokaturi, nijedan klijent nikada nije plakao pred sudijom. 'Nemoj da počneš da plačeš' ponavljala sam u sebi kada su prozivali moje ime. Kada su me prozvali i pitali jesam li to ja, ponovila sam sebi 'Nemoj da počneš da plačeš' 'Nemoj da počneš da plačeš' 'Nemoj da počneš da plačeš' a tek onda izgovorila da jesam.

Na sledećoj strani, pročitajte kako se Sara osećala te večeri...




bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
instagram
Artikal Instagram za ceo sajt