REZIDBA VOĆA U 4 KORAKA: kako se reže voće (SAVETI + KORAK PO KORAK)

Sa starenjem voćaka intenzitet rezidbe treba da je sve jači, radi potenciranja vegetativnog prirasta koji sa godinama opada.

REZIDBA VOĆA U 4 KORAKA: kako se reže voće (SAVETI + KORAK PO KORAK) Foto: Shutterstock

Za bogatu berbu je naročito značajno zimsko orezivanje, takozvana rezidba za rod.

Evo kako se reže voće:

  • prvo ukloniti deblje grane koje rastu ka unutra, nadole ili nagore;
  • sve grane koje rastu nagore treba iseći na mestu račvanja kako bi se podstakao njihov rast i formiranje pupoljaka. Na taj način će se ojačati horizontalne grane i one koje rastu ka spolja, jer su to ujedno i grane koje daju najviše plodova;
  • izdanci na kojima su se već formirali pupoljci treba da se skrate za jednu trećinu, tako grane neće biti predugačke i neće se lomiti pod težinom plodova;
  • kako bi krošnja dobila lep oblik, treba odrezati sve tanke grane koje rastu pravo nadole ili nagore;
  • za orezivanje uvek treba koristiti oštar i čist alat.

Osnovni principi rezidbe su zajednički.

Treba imati u vidu da vertikalni položaj grane potencira jak prirast, ogoljavanje osnove letorasta i odlaganje rađanja.

Horizontalni položaj grane potencira aktiviranje i jači porast grančica iz pupoljaka s gornje strane i u osnovi grane. Porast grančica iz svih pupoljaka duž osnovne grane najravnomerniji je kada je grana povijena pod uglom od 45 stepeni prema horizontali.

Pri prekraćivanju sadnice u prvoj godini po sadnji potrebno je rez napraviti par milimetara iznad vršnog pupoljka, blago ukoso suprotno od pupoljka.

Pri skraćivanju grana na bočnu grančicu treba voditi računa o tome da se ne ostavlja patrljak, već da rez bude neposredno do grančice na koju se reže, s tim da grančica obavezno bude s donje strane grane koja se reže, kako bi imala što horizontalniji položaj i širila krunu u stranu.

U periodu formiranja krune treba ići na što slabiju rezidbu, a na jače povijanje grana, čime se ubrzava početak rađanja voćke. Kržljavije voćke potrebno je jače rezati u cilju dobijanja jačeg vegetativnog prirasta.

Povijanjem grane nadole smanjuje se porast, a nagore se porast potencira. Pri rezidbi treba ići na jaču rezidbu, odnosno kraće grane pri vrhu krune, da se izbegne zasenjivanje donjih delova krune. Kod bujnijih stabala preporučuje se što poznija rezidba, čime se smanjuje snaga rasta odstranjivanjem većeg dela rezervnih materija. Takođe, pri rezidbi bočnih grana na obrastajućoj grani treba voditi računa o tome da uvek budu duže grančice koje su pri osnovi grane, a sve kraće prema vrhu.

S obzirom na to da su grane pri vrhu voćke dominantne u odnosu na bazalne, potrebno je da ugao povijanja tih grana bude 60-70 stepeni, a bazalnih oko 45 stepeni. Sa starenjem voćaka intenzitet rezidbe treba da je sve jači, radi potenciranja vegetativnog prirasta koji sa godinama opada.

Za bogatu berbu je naročito značajno zimsko orezivanje, takozvana rezidba za rod. Stablo će svakako roditi plodove u vreme berbe, čak i bez zimskog orezivanja, ali neorezane voćke često nose mnogo manjih plodova, što opterećuje grane koje u leto pod teretom na kraju pucaju.

Rezidba voćaka kao jedna od neophodnih mera, pored obrade, đubrenja, zaštite od bolesti i štetočina i navodnjavanja zasada, omogućava redovno rađanje, visoke prinose i dobar kvalitet plodova, te je stoga treba sprovoditi redovno i uz konsultaciju i pomoć stručnog lica.

Jabučaste voćne vrste mogu se rezati od početka opadanja lišća, pa sve do pred kretanje vegetacije, kad god vreme dopušta da se može raditi, a koštičave voćke bolje je rezati kad prođu niske zimske temperature, na kraju zime, pred kretanje vegatacije

Rezidba voćaka se sprovodi u cilju obrazovanja krune, regulisanja rodnosti i podmlađivanja voćaka.

Voćke se režu u vreme biološkog mirovanja, od opadanja lišća do kretanja pupoljaka. Kasnija rezidba nepovoljno deluje na razvoj voćaka. Izuzetno može biti opravdana kada je reč o preterano bujnim i nerodnim voćkama, kojima treba smanjiti bujnost. Kod voćnih vrsta koje ranije cvetaju i koje mogu oštetiti pozni prolećni mrazevi, kasnija rezidba, posle procene eventualnih šteta, takođe može biti opravdana.

Pre rezidbe treba analizirati rodnost pupoljaka, tj. odrediti broj pupoljaka u kojima je došlo do normalnog diferenciranja cvetnih elemenata, a potom odrediti intenzitet rezidbe.

Jabučaste voćne vrste mogu se rezati od početka opadanja lišća, pa sve do pred kretanje vegetacije, kad god vreme dopušta da se može raditi, a koštičave voćke bolje je rezati kad prođu niske zimske temperature, na kraju zime, pred kretanje vegatacije.

Kod jabučastih vrsta voćaka generativni pupoljak se obrazuje na vrhovima rodnih grančica, dok su vegetativni pupoljci raspoređeni bočno na grančicama. One mogu biti kratke (naborite i krute rodne grančice) i duge (vite rodne grančice). U savremenim zasadima jabuke i kruške gustog sklopa, staro rodno drvo se mora redovno zamenjivati mladim rodnim drvetom.

Bočne grane koje na sebi nosi staro rodno drvo ne smeju se uklanjati do osnove, već se uklanjaju kosim rezom na "čep", kako bi iz njih izbili novi mladari (za zamenu) na kojima će se s vremenom formirati rodni pupoljci. Takođe, i svi bujni letorasti, koji rastu pod oštrim uglom, uklanjaju se kosim rezom na "čep", kako bi iz njih izbili novi mladari koji će biti manje bujni i imati otvoren ugao rasta. Osim toga, obavezna je i izolacija provodnice uklanjanjem konkurentnih letorasta, čime se podstiče njeno bolje obrastanje poluskeletnim granama.

Pri rezidbi koštičavih vrsta voćaka posebnu pažnju treba obratiti na dominantan tip rodnih grančica koji je zastupljen kod pojedinih vrsta i sorti voćaka.

Tako se kod šljive mogu izdvojiti tri grupe sorti.

Prvu grupu čine sorte koje uglavnom rađaju na jakim i dugim jednogodišnjim grančicama i one se jače orezuju, u drugoj grupi su sorte koje pretežno rađaju na kratkim rodnim grančicama, a treću grupu čine sorte koje stvaraju zatvorene i guste krune.

Rezidba ovih sorti se uglavnom svodi na proređivanje krune kako bi se postigla bolja osvetljenost.

Kod breskve se teži da se rezidbom ostavi potreban broj mešovitih rodnih grančica (dužine 20-50 cm), pravilno raspoređenih u svim delovima krune, jer se na njima obrazuju najkrupniji i najkvalitetniji plodovi. Ostale grančice se uklanjaju do osnove. Rezidba trešnje i višnje se sastoji u prekraćivanju grana i proređivanju suvišnih grana i letorasta.

Najbolje vreme za orezivanje je suv zimski dan, kada se temperatura ne spušta ispod -5 °C.

GLAVNA PRAVILA REZIDBE

Voćkama na početku rodnosti proređuju se samo lastari, a ostavljaju se potencijalne rodne grančice. Bujni lastari se režu u osnovi.

Stare voćke sa oslabljenim prirastom letorasta ispod 25 cm treba oštrije orezivati da bi se stablo podmladilo.

Neophodno je pridržavati se principa da slabija rezidba ubrzava i povećava rodnost, a oštrija povećava bujnost i usporava rast.

Jačina rezidbe zavisi prvenstveno od voćne sorte i starosti voćke. Mlađa stabla su bujnija i manje se orezuju. Voćke koje ne rađaju treba minimalno orezivati, grane i letoraste više povijati.

Tekst: dipl. inž. Sanja Čokojević, PSSS "Poljoservis", Knjaževac

Izvor: Poljoprivrednik




bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
instagram
Instagram Moja lepa bašta