VINOVA LOZA SA HILANDARA KONAČNO U SRBIJI: pelcer iz bašte Presvete Bogorodice donosi blagoslov srpskim vinogradima

Čuvenim kalemarima iz Trstenika je učinjena velika čast i oni će posaditi svetu vinovu lozu iz hilandarskog vinograda.

VINOVA LOZA SA HILANDARA KONAČNO U SRBIJI: pelcer iz bašte Presvete Bogorodice donosi blagoslov srpskim vinogradima Foto: Shutterstock

U trsteničkom kraju će 2018. godine biti posađena vinova loza koja je u Srbiju stigla iz daleka. Reč je o svetoj lozi iz hilandarskog vinograda, a ona će biti posađena zahvaljujući kalemarskoj veštini i umeću porodice Pantelić iz Selišta.

Trstenički kalemari svake godine proizvedu preko 10 miliona kalemova. Međutim, ove godine oni su imali nesvakidašnju priliku da kaleme i jednu posebnu lozu. Naime, čuveni kalemari iz porodice Pantelić, koja se u rodnom Selištu bavi tim poslom, uspeli su da iskaleme lozu iz starog vinograda svetogorskog manastira Hilandara. Od sićušnih reznica grčke sorte vina nastalo je čak 49 kalemova, koji će ovog proleća, simbolično, biti posađeni najpre na dva sveta mesta Eparhije kruševačke, gde će zajedno rasti loza sa Svete gore i manastir Milentija u istoimenom selu kod Brusa iz XIV veka, čija bi obnova trebala početi uskoro.

Kalemar Ranko Raca Pantelić tvrdi da najpre nije znao šta je dobio u ruke u februaru 2017. godine, dodajući da je na posao prionuo već 23. marta. On naglašava da je njegovoj porodici učinjena velika čast, jer je se ne događa često da loza sa Hilandara stigne u slavni kalemarski kraj, gde je njegov pradeda Ranko došao iz Batota.

PROČITAJTE JOŠ: DA LI JE ISPLATIVO KALEMLJENJE I PROIZVODNJA KALEMOVA U SRBIJI: kolika su ulaganja, mesečne zarade i pomoć od države za kalemarstvo

Raca kaže da je od desetak prutića sa Svete gore, čije su "vioke" bile tek nekih 4-5 milimetara, nastala sadnica prve klase. On napominje da su se pre početka posla prekrstili, pomolili Bogu i počeli da kaleme svako okce, osećavši tokom cele godine neku pozitivnu tremu. Ranko priča da su on i supruga Olivera radili krišom, prateći i ostale lozne kalemove, dodavši da se odmah po kalemljenju, sve seli u pesak, gde se loži 17 dana. To je takozvano izvođenje u stratifikali. Raca naglašava da je pred kraj aprila, kada je skinuo prvi pesak, dodirnuo sam život.

Loza sa Hilandara je u polje "otišla" 1. maja (2017. godine) i "prporila" je sve do 1. novembra, ali se ni u tom periodu nije mirovalo. Olivera i Ranko su sate i sate provodili uz lozu, zalivajući je, štiteći, frizirajući, okopavajući... Odmorili su se tek nakon prvog mraza, koji se pobrinuo za listove. Lozu su brižljivo upakovali u piljevinu sa određenom vlažnošću, a posle zimskog sna ona je bila spremna za vinograd. U porodici u kojoj je kalem najpoštovaniji posle krsne slave Svetih vrača, dobijene, sadnice predstavljaju krunu tradicije. 

Pantelići su reznice dostavili istoričaru Ivanu Brboriću, direktoru Zavičajnog muzeja Župe i Vladimiru Raškoviću, direktoru Turističke organizacije Aleksandrovac. Profesor dr Nebojša Marković, glavni projektant obnove imanja-ekonomije hilandarske, ističe da je ovde reč o lozi koja pripada staroj grčkoj sorti. Ona je uzeta iz takozvanog starog hilandarskog vinograda, koji potiče s kraja XIX veka, a nalazi se nekih 200-300 metara od mlađeg vinograda, koji je zasađen 2008. godine. Hilandarski starac, otac Stefan je svojom rukom uzeo pelcer iz vinograda, koji se prostire na 2,5ha, a koji se uz molitve i blagoslove škropi svetom vodicom o svakom prazniku.

U dolazak loze sa Hilandara bili su uključeni intelektualci i naučnici iz Kruševca, Aleksandrovca i Beograda.  Književnik Ljubiša Bata Đidić, predsednik Organizacionog odbora za obnovu manastira Milentija, tvrdi da je sve počelo posle jedne izložbe u Aleksandrovcu, kada je on predložio da kada se bude stavila prva cigla na obnovu manastira još jedno "živo biće" tu raste, a da se istovremeno jedan čokot zasadi u vinorodnoj Župi. Prema njegovim rečima, tu ideju je prihvatio i istaknuti naučnik prof. dr Nebojša Marković, dok je arhimandrit Stefan uz blagoslov orezao lozu iz vinograda, prelio je vinom, prekrstio i loza je tako ispraćena sa Svete gore.

PROČITAJTE JOŠ: EVO KAKO DELUJE HEMIJA ZA BRŽE SAZREVANJE VOĆA I POVRĆA: etrel zabranjen u Srbiji, prskaju se trešnje, višnje, maline, grožđe, paradajz, paprike

Protojerej-stavrofor i sekretar episkopa kruševačkog Dragi Veškovac, smatra da je za Eparhiju i sve naše vinogradare i vinare veliki blagoslov to što imaju nakalemljenu lozu baš iz vinograda manastira Hilandara, koji se vekovima nalazi na Svetoj gori u bašti Presvete Bogorodice. On naglašava da u tome ima i simbolike, jer će manastir Milentija, koji veoma podseća na Lazaricu i Kalenić, kada u njegovoj porti bude zasađena hilandarska loza, vernike stalno podsećati na hilandarsku svetinju.

Uprkos tome što u bogomoljama Eparhije kruševačke neće biti posađena čudotvorna loza svetog Simeona Mirotočivog koja, kako se veruje, raste već 800 godina na mestu gde se do 1207. godine nalazio grob rodonačelnika dinastije Nemanjića, veza ovdašnjih vernika sa Hilandarom postoji i na ovaj način. Kroz čudotvornu lozu svetog Simeona, Gospod je uslišivši njegove molitve pomogao mnogim bezdetnim roditeljima. U to se uverio i protojerej-stavrofor Dragi Veškovac, koji ističe da lično poznaje najmanje 15 bračnih parova, koji su dobili potomstvo posle uzimanja grožđa iz Hilandara, uz post, molitvu i pridržavanja određenih pravila. 

Tekst: Sofija Babović

Izvor: Novosti




bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
instagram
Instagram Moja lepa bašta