Rano povrće iz vašeg vrta: kako da napravite toplu leju u bašti

Tople leje nisu skupe i svako ih uz malo truda može napraviti!

Rano povrće iz vašeg vrta: kako da napravite toplu leju u bašti Foto: Profimedia

Tople leje su zaštićeni prostori u kojima može da se proizvede rasad povrća, ukrasnog i lekovitog bilja, ali služi i za gajenje povrća. U toplim lejama najbolje uspevaju: kupusnjače, kupus, brokoli, kelj, kineski kupus, cvekla, zelena salata, rotkvice, spanać, blitva, keleraba. Zbog jednostavnog načina gradnje i upotrebe leje se često koriste.

Koje su prednosti toplih leja?

Prednosti toplih leja pre svega se ogledaju u jednostavnosti izrade. Nisu skupe i svako ih uz malo truda može napraviti. U takve leje biljke mogu da se poseju 4-6 sedmica ranije nego što se sade u bašti početkom proleća, a ovakav prostor će mladim biljkama omogućiti zaštitu sve dok ne ojačaju i budu spremne za presađivanje na otvoreno polje. Osim toga, leje mogu da posluže i kao prostor u kojem se odvija kaljenje mladih biljaka i ukorenjivanje reznica. Korišćenjem toplih leja omogućava se proizvodnja povrtarskih kultura kao što su: spanać i zelena salata tokom kasne jeseni i zime. Na taj način se produžava sezona, a leje su odlične i za gajenje rasada ranog kupusa.

PROČITAJTE JOŠ: Iskustvo baštovana: kako napraviti jeftin plastenik (KORAK PO KORAK)

Mesto koje smo izabrali za postavljanje tople leje treba da je osunčano, zaštićeno od vetrova, ocedito i okrenuto prema južnoj strani sveta.

Tip leje prilagođen je klimatskim uslovima određenog područja.

Tople leje mogu da budu jednostrane (obične) i dvostrane (holandske). U zavisnosti od klimatskih uslova leje mogu biti ukopane (ruske) ili nadzemne (pariske) podignute na površini zemljišta, a postoje i različite kombinacije ove dve podele, pa tako razlikujemo: jednostrane ukopane, jednostrane nadzemne, dvostrane ukopane, dvostrane nadzemne.

Nadzemne leje je lakše napraviti i sa njima je lakše raditi jer možemo da ih prenosimo po potrebi. Takođe, one omogućavaju lakšu regulaciju vlažnosti, ali za zagrevanje traže veću količinu stajnjaka i do 30%.

Ukopane leje su pogodnije za hladnija klimatska područja i zimski period. Lakše je regulisati temperaturu i vlagu, a manja su temperaturna kolebanja. Dubina ukopane leje je 50-60 cm za zimski period, a za prolećni do 40 cm. Rov leje se iskopa tako da su mu strane kose, odnosno da je širina dna rova za 20-30 cm manja od širine njegovog otvora. Ovako se sprečava odronjavanje. Zidovi rova mogu da se oblože daskom, ciglom i sličnim materijalima. Koriste se za ranu i srednjeranu proizvodnju rasada.

Leje se postavljaju tako da duža strana zauzima pravac istok-zapad. Leja treba da "gleda" na jug ili istok zbog bolje osunčanosti njene unutrašnjosti.

Šta je potrebno za zagrevanje leje?

Za zagrevanje leje se koristi stajnjak. Osim stajnjaka za zagrevanje leje može da se koristi lišće, ostaci od suncokreta i sistemi grejanja sa toplom vodom i električnim grejačima. Konjski stajnjak stvara najveću temperaturu, zatim sledi ovčiji i na kraju goveđi. Najčešće se koristi goveđi stajnjak koji se meša sa slamom i plevom u odnosu 1:1. Ta se mešavina, zbog velikog sadržaja celuloze, sporo razlaže i dugo zagreva leju. Goveđi stajnjak brzo sagori, ali se u mešavini sa slamom razlaganje odvija sporije. Ako je stajnjak suv i hladan, potrebno ga je prethodno aktivirati tako što se nakvasi toplom vodom. Topla voda povećava toplotu stajnjaka neophodnu za aktiviranje mikroorganizama koji će razložiti organsku masu.

Dobro pripremljen, ugažen goveđi stajnjak u smesi sa slamom, debljine sloja 50 cm, može da greje leju i do 2 meseca. Leja se prvo zagreje na temperaturu 45-70ºC, a zatim se postepeno hladi. Setva se obavlja kada temperatura u leji dostigne optimalne vrednosti za pojedine vrste biljaka.

Jeftina i jednostavna izrada leje

Izrada tople leje je dosta jeftina, a njena struktura je jednostavna. Veličinu leje možete prilagoditi sopstvenim zahtevima. Na zemljište se prvo postavlja drenažni sloj (šljunak, kukuruzovina, granje) u tanjem sloju. Sledeći sloj je od stajnjaka i slame, a on se priprema 10 dana pre gradnje leje. Sloj stajnjaka treba da je za pola metra duži i širi od leje da bi se osiguralo dobro zagrevanje ivičnih delova leje. Debljina sloja stajnjaka zavisi od godišnjeg doba (zima ili rano proleće) u kojem smo odlučili da podignemo leju. Stajnjak treba da se prekrije slojem kreča da bi se regulisala ph vrednost (smanjila kiselost) i sprečio rast gljiva. Aktiviranjem negašenog kreča oslobađa se toplota koja pokreće mikroorganizme.

Na tako pripremljenu osnovu leje postavlja se okvir od dasaka, cigle, priručnog materijala (bale slame). Najčešće se ram pravi od dasaka širine 20-30 cm, i debljine 3-4 cm. Severna strana rama treba da je za 5-10 cm viša od južne strane. Ovaj nagib će osigurati da se krov leje postavi koso što će omogućiti slivanje vode nakon kiše i bolje prodiranje sunčevih zraka u unutrašnjost. To poboljšava osvetljenje i zagrevanje leje.

PROČITAJTE JOŠ: Izabrana najlepša bašta u Srbiji za 2015. godinu

Nakon postavljanja rama dodaje se supstrat u koji će biti posejane biljke. Najčešće se kao supstrat uzima smesa zemlje i stajnjaka u razmeri 1:1 koji je potrebno prethodno dezinfikovati. Leje se pokrivaju ramom koji može biti izrađen od drveta i najlona, a za tu namenu mogu da posluže i razna druga rešenja (stari prozori, agrotekstil).

Ukoliko se očekuje hladniji period dobro je imati asure za pokrivanje leja da bi se što bolje zaštitile biljke. Za to mogu da posluže i bale slame kojima se tokom noći prekriva leja. Provetravanje leja je izuzetno važno, naročito krajem zime, početkom proleća ili jeseni. Za dobro provetravanje dovoljno je samo da se podigne ram leje.

Izvor: Agroklub

 




bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
instagram
Instagram Moja lepa bašta