Da li nam prete nove biljke

Neofite su nove biljke koje naseljavaju naše prostore. Dolaze uz ljudsku pomoć, a lakše se šire zbog klimatskih promena. Neke od njih loše deluju na zdravlje ljudi i zato je važno suzbijati ih.

Da li nam prete nove biljke Foto: Thinkstock Images
Prelistajte galeriju   »
ostale slike u galeriji

Dovoljan je samo jedan nežan dodir da puknu krhke mahune sa semenom. Mnoštvo sićušnih crno-braon semenki može da odleti i do sedam metara u daljinu. Biljka Impatiens glandulifera pred sobom ima lak posao, vrlo brzo preplavi livade, obale reka, obode ulica i šumskih staza i pri tom ostavlja malo slobodnog prostora drugim biljkama.

Nekada je rasla na Himalajima, a onda je kao ukrasna biljka pronašla put do naših krajeva. Međutim, ubrzo se ovaj magnet za pčele iz bašta preselio u prirodu i u njegovom osvajačkom pohodu ništa nije moglo da ga zaustavi.

U pojavljivanju novih biljaka nema ničeg neobičnog. I bulka, različak i kukolj pre mnogo godina polako su se doseljavali u naše krajeve i danas se smatraju domaćom florom. Novina je to što je sve veći broj biljaka uz ljudsku pomoć za kratko vreme preskočio okeane i pustinje i prevazišao sve prepreke. Ove nove biljke nazivaju se neofite. U našim krajevima je zbog oštrije klime tokom zime njihovo širenje ograničeno. Međutim, ova klimatska barijera je znatno oslabljena zbog klimatskih promena.

Veliki deo divljih sorti neofita je neupadljiv i ne predstavlja nikakve probleme. Samo oko njih 40 ima invazivno ponašanje, tj. potiskuju domaće vrste i sorte. Neke od njih nepovoljno utiču na zdravlje. Tako je ambrozija (u galeriji slika broj 3) postala veliki uzročnik alergija.

Iako se neofite u bašti jedva mogu održati, one su i dalje veoma popularne i često se kupuju, poput kanadske zlatne rutvice i kiselog drveta (u galeriji slika broj 4). Prednosti ovih biljaka: izuzetno su povoljne i nije im potreban dug period adaptacije. Dva izuzetno popularna neofita decenijama su atraktivne baštenske biljke: japanski kostreš i gigantski svinjski korov (u galeriji slika broj 1). Usled svog impulsivnog širenja odnosno uticaja na ljudsko zdravlje nestali su iz asortimana na tržištu, ali su se raširili po zemlji.

Ukoliko neofite potiskuju zaštićene vrste biljaka ili pak nepovoljno utiču na naše zdravlje, lokalne vlasti treba da se bave njihovim uništavanjem. U osnovne mere suzbijanja ubrajaju se iskopavanje, čupanje, tretiranje hemijskim sredstvima ili ciljano postavljanje prirodnih neprijatelja i izazivača bolesti.

Neke korovske biljke su tvrdokorne i potrebno je dosta truda da ih se čovek reši. Za neke je pak potrebno malo više strpljenja.




slike u galeriji
bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
instagram
Instagram Moja lepa bašta