KAKO DA I VAŠA BAŠTA PODSEĆA NA DETINJSTVO: 8 vrsta cveća koje su sadile naše bake

Starinske sorte cveća danas su potisnute novim - možda mirisnijim i atraktivnijim, ali često manje otpornim!

KAKO DA I VAŠA BAŠTA PODSEĆA NA DETINJSTVO: 8 vrsta cveća koje su sadile naše bake Foto: Shutterstock

Koliko puta vam se desilo da prođete pored neke bašte i pomislite da vas miris koji se iz nje širi podseća na detinjstvo, ili da je baš ta biljka bila u bašti vaše bake.

Pre nego što su se na tržištu pojavile biljke sa velikim cvetovima i uglavnom bez mirisa - hibridi, bašte su krasile sorte biljaka koje danas polako nestaju.

U takozvanim starinskim baštama, ili u baštama naših baka, uvek su rasle biljke koje su predivno mirisale i imale neobičan oblik cveta. Te biljke bile su otporne na sušu, na razne bolesti i štetočine i nisu imale veliku potrebu za održavanjem, prihranjivanjem i navodnjavanjem, a opet su uvek davale svoj maksimum.

Bašte su bile omalene, uglavnom skoncentrisane pored zida kuće, ili uz neku ogradu ili stazu. Cveće je uvek cvetalo od proleća do jeseni. Iako se ponekad našla i koja travka, kao na primer poponac, maslačak ili bela rada, bašta je opet izgledala čarobno.

Nekadašnje sorte danas je teško naći. Najčešće se nalaze u nekim seoskim baštama ili neretko se mogu kupiti na pijaci. Ne može tačno da se kaže da su to stare i retke biljke, naprotiv, tržište je njima preplavljeno, ali to su hibridi koji su usmereni na razvijanje što većeg cveta.

Ovakav tip bašte „seoska bašta“, prilikom rasporeda cveća zahteva samo jedno pravilo, a to je da se više biljke sade nazad, a niže napred. Oblikom cveta treba da se postigne dinamičnost dok se bojom postiže razigranost cele kompozicije. Biljke koje su najčešće krasile bašte naših baka su: božur, petlova kresta, jagorčevina, lepi dečko, muškatla, zevalice, dragoljub, snežne kugle. Takođe, u baštama su bile nezaobilazna ruže, delfinium, prkos...

Božur (Paeonia officinalis) je biljka koja spada u jedne od najlepših perena koje krase seoske bašte.

Biljka koja voli osunčanu stranu sa dovoljno vlage u zemlji cveta u aprilu i maju sa bogatim velikim crvenim, rozim ili belim cvetovima. Cvet traje svega nekoliko dana i ubrzo se osipa. Božur se koristi uz ivicu bašte ili kao soliterna perena.

Petlova kresta (Celosia cristata) je jednogodišnje cveće, koje cveta od juna pa sve do prvih mrazeva.

Stvara seme u velikim količinama, stoga se i samo rasejava. Ima neobičan cvet u obliku petlove kreste, pa je zbog toga dobila takav naziv. Osnovna boja je crveno-roza. Kombinuje se sa nekim nižim cvećem kao što je to drečavožuta kadifica ili dragoljub.

Jagorčevina (Primula sp.) je niska perena čiji je cvet među prvim vesnicima proleća.

Danas su toliko uznapredovali hibridi da je potpuno potisnuta stara sorta sa sitnim, tamnoljubičastim ili belim cvetovima. Dobro podnosi hladnoću, lako se razmnožava i često se mogla naći da cveta u travnjaku ili na popucalom kamenu.

Lepi dečko (Impatiens balsamina) je još jedna vrsta koja je malo zastupljena u baštama.

Kako bi njegova neobična arhitektura došla do izražaja sadi se u grupama. Cvetovi se pojavljuju u pazuhu listova bele, roze ili ljubičaste boje. Interesantna je kombinacija sa travama kao što je to Festuca ili pampas trava.

Muškatle (Pelargonium sp.) su nezaobilazno cveće koje krase terase i bašte.

Muškatle su višegodišnje biljke čija je osnovna boja cveta crvena. Najomiljenije su puzave muškatle koje se najčešće stavljaju na prozor, ali takođe postoje muškatle koje nisu puzave. One se mogu saditi i u saksiju, ali i u zemlju. Ako se odvoji jedna manja površina na kojoj će se posaditi samo muškatle, taj deo bašte će biti od proleća pa sve do jeseni u cvetu. Da bi muškatle uvek cvetale potrebno je redovno uklanjati precvetale cvetove i podmlađivati ih u jesen.

Zevalice (Antirrhinum sp.) su interesantne deci.

Pritiskom na donji deo cveta otvara se gornji pa su po tome dobili ime. Uglavnom su jednogodišnje, međutim, ako rastu na nekim zaštićenijim mestima, onda mogu da izdrže period hladnog vremena. Sade se u grupama kako bi njihovi relativno mali cvetovi došli do izražaja.

Dragoljub (Tropaeolum majus) je staro zaboravljeno cveće.

Ima nepravilan oblik i puže se, pa se zbog toga možda manje koristi u bašti, jer mu je potrebna veća površina. List mu je skoro okrugao sa izraženom nervaturom. Cvet je crvene ili narandžaste boje. Često se sadi uz ivicu staze ili uz kuću.

Snežne lopte (Viburnum opulus) su drvenaste višegodišnje biljke.

Njen naziv opisuje izgled cveta koji se pojavljuje u proleće. Mali broj cvetova je sakupljen u jednu kuglu koja podseća na snežnu loptu. Orezivanjem može da se postigne da raste kao žbun ili drvo. Po cvetanju ju je potrebno orezati kako bi na vreme formirala nove pupoljke za narednu sezonu. Kombinuje se sa drugim šibljem kao na primer sa žutom, punom kerijom ili jorgovanom.

Tekst: diplomirani inženjer pejzažne arhitekture Jelena Dudaš

Izvor: Agromedia




bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
instagram
Instagram Moja lepa bašta