KAKO DA PRAVILNO SUŠITE ŠLJIVE: branje, izbor sorti, skladištenje i pakovanje (SAVETI)

Suve šljive su veoma zdrave i fenomenalnog ukusa kojem malo ko odoleva a i vrlo su delotvorne u skidanju suvišnih kilograma!

Klasiranje: po obavljenom kondicioniranju šljiva se ponovo klasira u procesu završne obrade, u pet do šest klasa da bi proizvod imao što ujednačeniji kvalitet. Klase se predstavljaju brojem plodova u pola kilograma na sledeći način:

50-60 plodova, prva, najkvalitetnija klasa, (šestica),

60-70 druga klasa (sedmica),

70-80 treća klasa (osmica),

80-90 četvrata klasa (devetka),

90-100 peta klasa (stotinka),

100-120 i preko 120 plodova poznata pod oznakom "merkantil".

PROČITAJTE JOŠ: 10 RECEPATA SA ŠLJIVAMA: sjajne poslastice za svačiji ukus

Za sladištenje osušene šljive koriste se čiste, promajne prostorije. Te prostorije moraju da budu specijalno pripremljene, dezinfikovane, okrečene, sa propisno obrađenim podom, da bi se sprečio razvoj bilo kakvih štetočina i insekata. Sušena šljiva se čuva u rasutom stanju na podu skladišta ili u plastičnim boks paletama. Najpovoljniji uslovi za čuvanje su temperatura vazduha ispod od 15°C i relativna vlažnost vazduha manja od 70%. Ohlađena šljiva prihvata se u boks palete i unosi u specijalne komore da dezinsekciju. Tako fumigantima tretirana šljiva unosi se u skladište i čuva u rinfuznom stanju do dalje obrade. Skladištenje ne samo da omogućava korišćenje suvog proizvoda za duži period, već je neophodno radi izjednačavanja vlage u plodovima.

Kondicioniranje:  Skladištenje radi izjenačavanja vlage naziva se kondicioniranje. Najmanji period kondicioniranja je desetak dana.

Kada želimo da dobijemo suvu šljivu bez koštice sledeća operacija je rehidracija. To se obavlja toplom vodom ili parom. Vodom, zagrejanom na 80°C u trajanju od 10 minuta suva šljiva se navlažuje - rehidrira za 6-7% sa gubitkom suve materije 0,5%. Tada je vlažnost šljive 33-34%, pa se ona ostavlja se u polietilenske vreće, vezuje i pušta da odstoji 24 sata, a zatim ide na izbijanje. Po rehidraciji suva šljiva se vadi iz suda za rehidraciju i premešta u najlonske vreće od 10 kilograma i stavlja u plastične posude. Šljiva može da odleži ili dok je topla da se iskoštiča. Postavljamo šljivu u poluprstenasti nosač tako da joj mesto peteljke bude okrenuto na gore i spuštanjem alata izbijamoo košticu. Taj proces zahteva ljudsku radnu snagu.

Šljiva bez koštice ide na završno konzerviranje, zato što ona ima do 34% vlage. Konzervans se dodaje neposredno pred punjenje u ambalažu, prskanjem rastvorom određene koncentracije na pokretnoj traci preko rasprskivača, ali tako da ukupan procenat u zapakovanoj šljivi ne bude više od 0,02% u odnosu na ukupnu masu, a vlažnost do 34%. Kao konzervans se upotrebljava kalijum-sorbat ili mešavina kalijum-sorbata i natrijum-benzoata. Dozvoljena koncentracija po Pravilniku o kvalitetu proizvoda od voća, povrća i pečurki i pektinskih preparata je do 0,02% u ukupnoj masi plodova.

Pakovanje: za pakovanje tako pripremljene suve šljive koriste se plastične kese od 250 do 500 grama, kao i kartonske kutije od 1 kg i 12,5 kg. U mnogim zemljama, u poslednje vreme, kvalitetnijom suvom šljivom smatra se ona šljiva koja pored ostalih odlika ima i nešto veći sadržaj vode (oko 30%), zbog čega se šljiva sa većim procentom vode pakuje u hermetički zatvorenu ambalažu.

Jedna od značajnijih razlika u procesu sušenja plodova bez koštica je znatno kraći vremenski period sušenja. Adekvatnim izborom plodova i dobrom pripremom vreme sušenja može se smanjiti za oko 2/3 u odnosu na vreme sušenja šljiva sa košticama, što znači da se vreme sušenja skraćuje čime se povećava kapacitet sušare i smanjuje potrošnja energije.

Tekst: Marinko Tica

Izvor: Agroklub




bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
instagram
Instagram Moja lepa bašta