Zimska rezidba: evo kako da uspostavite ravnotežu između rasta i rodnosti kod biljaka

Zimska rezidba je veoma bitna jer uspostavlja ravnotežu, daje optimalan kvalitet rodu, i željeni rast biljke.

"Postoje razlike u rodnim grančicama, odnosno u građi i položaju generativnih pupoljaka na njima. Kod jabučastih vrsta voćaka generativni pupoljak se obrazuju na vrhovima rodnih grančica, dok su vegetativni pupoljci raspoređeni bočno na grančicama.

One mogu biti kratke (naborite i krute rodne grančice) i duge (vite rodne grančice). U savremenim zasadima jabuke i kruške gustog sklopa mora se vršiti redovna zamena starog rodnog drveta sa mladim rodnim drvetom. Bočne grane koje na sebi nose staro rodno drvo se ne smeju uklanjati do osnove, već se uklanjaju kosim rezom na "čep" kako bi iz njih izbili novi mladari (za zamenu) na kojima će se vremenom formirati rodni pupoljci.

Takođe i svi bujni letorasti koji rastu pod oštrim uglom se uklanjaju kosim rezom na "čep’" kako bi iz njih izbili novi mladari koji će biti manje bujni i imati otvoren ugao rasta. Pored toga, obavezno se mora izvršiti i izolacija provodnice, uklanjanjem konkurentnih letorasta, čime se podstiče njeno bolje obrastanje poluskeletnim granama", objasnio je Dr Radović.

Rezidba koštičavih vrsta voćaka

Rodne grančice koštičavih voćaka na vrhu imaju vegetativni pupoljak koji omogućava porast u dužinu, dok su bočni pupoljci uglavnom cvetni ili u kombinaciji sa vegetativnim.

One mogu biti kratke (majski buketići, trnoloki izraštaji i kratke rodne grančice) i duge (mešovite rodne grančice, prevremene, slabaste i duge rodne grančice). Da je reziba voćaka kompleksan posao, koji zahteva dobro poznavanje fizionomije voćaka, ukazuju detalji rezibe, na koje posebno treba obratiti pažnju.

"Kod rezidbe koštičavih vrsta voćaka, posebnu pažnju treba obratiti na dominantan tip rodnih grančica koji je zastupljen kod pojedinih vrsta i sorti voćaka.

VIŠE: Kako da gajite vinovu lozu u dvorištu

Tako se kod šljive mogu izdvojiti tri grupe sorti. Prvu grupu čine sorte koje uglavnom rađaju na jakim i dugim jednogodišnjim grančicama i one se jače orezuju.

Drugu grupu čine sorte koje pretežno rađaju na kratkim rodnim grančicama.

Treću grupu čine sorte koje stvaraju zatvorene i guste krune. Rezidba ovih sorti se uglavnom svodi na proređivanje krune kako bi se postigla bolja osvetljenost. Kod breskve se teži da se rezidbom ostavi potreban broj mešovitih rodnih grančica (dužine od 20 do 50 cm) pravilno raspoređenih u svim delovima krune, jer se na njima obrazuju najkrupniji i najkvalitetniji plodovi.

Ostale grančice se uklanjaju do osnove. Rezidba trešnje i višnje se sastoji u prekraćivanju grana i proređivanju suvišnih grana i letorasta", kaže Dr Radović.

Opšti principi i greške u rezidbi

Uopšten princip je da se kod sorti koje imaju bujniji porast i koje su okalemljene na bujnijim podlogama primenjuje se rezidba slabijeg intenziteta kako se ne bi potencirala nepoželjena (preterana) bujnost.

Međutim, kod sorti koje se odlikuju manjom bujnošću i koje se gaje na slabo bujnim podlogama primenjuje se rezidba jačeg intenziteta u cilju pospešivanja bujnosti i obnove rodnog drveta.

Greške u rezidbi najstaju iz neznanja. Potrebno je dobro poznavanje bioloških osobenosti pojedinih vrsta i sorti voćaka.

Dr Radović ističe da ukoliko se vrši jače orezivanje bujnih sorti, potenciraće se nepotrebna bujnost, a time odložiti rodnost i narušiti ravnoteža između rasta i rodnosti.

Takođe ukazuje da treba obratiti pažnju na rodni potencijal: "Ukoliko stabla imaju visok rodni potencijal, odnosno ako su dobro "obučena" generativnim pupoljcima primenjuje se razidba jačeg inteziteta. U suprotnom, ukoliko stabla imaju manji rodni potencijal, treba primeniti rezidbu slabijeg intenziteta kako bi se postigli zadovoljavajući prinosi", zaključuje za kraj Dr Radović.

Izvor: Agroklub




bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
instagram
Instagram Moja lepa bašta