NAJOPASNIJI INSEKTI U KUĆI: saveti za suzbijanje bubašvaba, bubarusa, mrava i muva

NAJOPASNIJI INSEKTI U KUĆI: saveti za suzbijanje bubašvaba, bubarusa, mrava i muva Foto: Shutterstock

I sama pomisao na insekte u kući, mnoge uznemiri jer ih se uglavnom plaše i gade.

Osim toga, teško ih je uhvatiti i u potpunosti uništiti kada se zapate u domu. Takođe, izvor su zaraze jer idu na hranu, razne namirnice. Stručnjaci ističu da je uloga insekata u prirodnom lancu velika i neophodna, jer su korisni.

 - Svi insekti, počevši od bubašvaba, buba rusa, mrava, paukova, čak i moljaca i muva, postoje s razlogom jer su sitni čistači organskih otpadnih materija.

Smatraju se štetočinama jer dolaze sa nehigijenskih mesta. Ukoliko sa sobom donesu i mikroorganizme, mogu da ugroze zdravlje ljudi.

Leti ih, naravno, ima više jer im pogoduju klimatski uslovi pa su izuzetno aktivni, razmile se svuda gde im odgovara. Naročito vole toplo i vlažno vreme - objašnjava biolog dr Ivan Aleksić, rukovodilac Službe za biocide i medicinsku ekologiju iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.

Čini se da ljudi najviše zaziru od bubašvaba?

- Bubašvabe su se prilagodile tokom evolucije na život sa čovekom, a znatno ih je manje od kada je u kućama bolja izolacija i klimatizacija. Traže hranu organskog porekla, mrvice, tragove masnoće.

Od higijene ukućana, naročito u kuhinji, zavisi koliko će se razmnožiti. Ako se ne vodi dovoljno računa, eto njih na "gozbu".

S obzirom na to da se množe veoma brzo, u potrazi za novom teritorijom počinju da se šire i lako ulaze u stanove u blizini, iako se tamo vodi računa o higijeni.

Dovoljno je da se u zgradi sa desetak stanova samo jedan ne održava na valjan način, pa da nastane pravi haos kod svih. Razmnožavaju se tako što nose jaja u čauri na telu i polažu ih u kući - kaže sagovornik "Života plus".

Bubašvabe, crne ili smeđe boje, su štetočine jer dolaze na hranu i kontaminiraju je noseći na sebi uzročnike zaraze i bolesti, koji ostaju na namirnicama.

One idu u potragu za hranom hiljadama godina, ali civilizacijski razvoj im pruža šansu da probaju nešto bolje i ukusnije, pa opsedaju kuće i kuhinje.

- U dodiru sa hranom mogu da budu mehanički prenosioci brojnih bakterija, njihov izmet izaziva alergijske reakcije, koje su inače karakteristične za grinje. Zato bi osobe koje su alergične na kućne alergene trebalo da obrate pažnju na eventualno prisustvo bubašvaba - upozorava naš stručnjak.

U čemu se razlikuju bubaruse od bubašvaba?

- Nezgodnije su od bubašvaba jer se lakše prilagođavaju i brže razmnožavaju, pa ih ima mnogo više. Stacioniraju se i na višim spratovima, za razliku od crnih bubašvaba, koje uglavnom ostaju na nižim ili u okolini zgrada gde je mnogo đubreta organskog porekla.

Dok bubašvabe u stanove dolaze kanalima gde su postavljene toplovodne, kanalizacione i druge cevi, bubaruse se penju i preko zida ulaze kroz prozor ili drugi otvor.

Iako su manje od bubašvaba, izazivaju izuzetno neprijatan osećaj kod ljudi kada ih ugledaju. Uz insekticide i druge preparate, a naoružani strpljenjem, ukućani će uspeti da ih oteraju. Ali, pod uslovom da se higijena, pre svega kuhinja i kupatilo, održavaju na pristojnom nivou - poručuje dr Aleksić.

Koliko je teško "obračunati" se sa mravima u kući?

- Žuti "faraonski" ili crni idu svojom, tačno zacrtanom putanjom i do najviših spratova solitera.

Više ih je u novim naseljima gde su u potrazi za hranom i vodom. U kolonama dolaze i odlaze u svoja staništa, pri čemu im je nemoguće preseći put.

Crni mravi su opasniji od žutih, jer prilikom ujeda, ako su isprovocirani, izbacuju koncentrovaniju mravlju kiselinu. Mesto ujeda boli, javlja se crvenilo koje nakon izvesnog vremena samo prolazi bez ikakvih posledica.

Mravi nisu prijatni za gledanje, ali mogu da se oteraju insekticidnim preparatima, na primer specijalnom kredom ili da se zovu stručne službe ukoliko su rašireni po celoj zgradi - kaže ovaj biolog.

Ko su najveći napasnici među "kućnim" insektima?

- Najveći napasnici su muve, kućna muva je najuspešnije adaptiran organizam na čovekovo stanište. U toku godine se više puta razmnožava, larve se hrane organskim otpadom koji ostavlja čovek i ima ih svuda.

Od njih se s pravom treba pribojavati, jer su mehanički prenosioci bakterija, gljivica, parazita.

Uzročnike različitih zaraza prenose na nožicama, krilima, usnom aparatu i ostavljaju na hrani, sokovima i ostalim prerađevinama. Na ovaj način kod ljudi mogu da izazovu dijareju, tifus, koleru, dizenteriju, a prenose i salmonelu. Teško ih je ukloniti jer brzo postaju rezistentne na svaki novi insekticid.

Naš sagovornik  ističe da su još opasnije muve koje napadaju stoku. Životinje zbog njih mogu da smanje i prinos mleka. Neke vrste muva polažu larve na kožu stoke, one se hrane njihovim potkožnim tkivom što je za životinju pravo mučenje.

Veliki problem predstavljaju i moljci?

- Ovi mali leptirići su prave štetočine u okruženju čoveka. Za hranu koriste žitarice, testenine, brašno, orašaste plodove, pirinač, odeću, novine... Svuda ostavljaju tragove pretvarajući se u gusenice, koje se prvo učaure, a kasnije postaju leptirići.

Namirnice zagađene gusenicama moljaca mogu da se spasu ukoliko se zamrznu, a zatim proseju. Gusenice je lako prepoznati po ružičastoj boji. Inače, ovi moljci se razlikuju od moljaca koji se hrane garderobom, njih ne privlače namirnice već prljave stvari, zbog kompleksa vitamina B koji se nalazi u ljudskom znoju.

Vitamini su im potrebni za razvoj larvi. Takođe ih privlače i fleke koje progrizu i sve što je organskog porekla, čak i krzno - objašnjava dr Aleksić.

Spas su repelenti jakog mirisa, koji teraju i moljce i njihove larve.

Pauci nisu štetočine, već korisni stanovnici naše planete i životnog okruženja jer uništavaju razne insekte, muve i komarce. Iako pojedine vrste ujedaju i izazivaju alergijske reakcije u vidu otoka, crvenila i svraba, ti simptomi spontano prolaze bez ikakvih posledica.

Samo nekoliko vrsta imaju jak otrov i mogu biti opasne po život ljudi, kao što je "crna udovica" na primorju. Opasne vrste ne žive na našim prostorima, pa preterani strah od pauka nije opravdan - naglašava sagovornik "Života plus".

Ne bacajte đubre oko zgrade!

Da bi se oslobodili bubašvaba i buba rusa neophodno je održavanje higijene ne samo u zgradi, već i u njenoj okolini.

Ovo je posebno važno za stare građevine, gde su stare kanalizacione cevi i infrastruktura.

Insekti u podnožju zgrada imaju svoje stanište, ali to ne znači da moraju i da dospeju u stanove.

Da se to ne bi dogodilo, preduslov je da se ne bacaju otpaci hrane i drugo đubre kroz prozor i u dvorište, da se ne prosipa ulje već da okolina bude uredna.

Ako se dogodi da u stanove stignu insekti, najbolje je pozvati službu za dezinsekciju da očisti celu zgradu.

Oni koji žele sami da se sa njima izbore trebalo bi da znaju da su na pojedine preparate rezistentni i zato ih treba menjati, sve dok ne nestanu. Ovo posebno važi za izuzetno otporne bubaruse.

Protiv kućnih napasnika koriste se razne krede, otrovni mamci u kutijama koje oni vole, hemijska sredstva u vidu sprejova kojima se kritična mesta prskaju, preparati u obliku gela, koji se stavljaju na nedostupna mesta...

Važno je da se zna da slučajni kontakt sa tim preparatima nije opasan za decu i za odrasle - naglašava dr Aleksić.

Tekst: Z. Joksović - Ostojić

Izvor: Novosti




Prenošenje originalnog sadržaja potpisanog sa Lepa & Srećna dozvoljeno je isključivo uz linkovanje na taj tekst!

bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
instagram
Instagram artikal za moj stan