Ikebana - japanski način aranžiranja cveća

Ikebana je japanska umetnost aranžiranja cveća, a zasniva se na pojedinim umetničkim načelima koja su svuda u svetu opšteprihvaćena.

Ikebana - japanski način aranžiranja cveća Foto: Shutterstock

Aranžiranje bez premca

Celu orijentalnu umetnost karakteriše smisao za liniju, i to više od smilsla za oblik i boju. Po tome se japanski način aranžiranja cveća razlikuje od svih drugih. Aranžiranje je linearno u kompoziciji, a kao materijal najčešće služe obične grane i grančice. Češce se sreću skladno rasporedene grančice nego cvetovi, bez obzira na to koliko su oni lepi po obliku ili boji. Osim naglašene težnje za savršenstvom linije, u ikebani se zapažaju elementi naturalističkog shvatanja sveta: ljubav prema prirodi uopšte i u svim njenim aspektima, zatim želja da se likovni materijal oblikuje tako da deluje kao u prirodi.

Simbolično prikazivanje prolaznosti vremena jedna je od glavnih crta japanskog načina aranžiranja cveća. Za Japance nije prihvatljiva nijedna kompozicija koja na izvestan način ne bi nagoveštavala protok vremena, godišnja doba ili buduću sudbinu (procvat ili odumiranje) materijala od kojeg je načinjen. Tako, na primer, potpuno rascvetali cvetovi, čaure ili suvo lišće označavaju prošlost, upola otvoreni cvetovi ili zeleni listovi – sadašnjost, a pupoljci kao nagoveštaj daljeg rasta, oznaka su budućnosti.

Snažna kompozicija, puna života, u kojoj prevladavaju zakrivljene linije, predstavlja proleće, puna i rastresita kompozicija znači leto, a tanani, retko raspoređeni cvetovi i grančice oznaka su jeseni. Zima se naslućuje u kombinacijama koje stvaraju utisak uspavanosti i mira.

Simbolika u ikebani tesno je povezana s japanskom tradicijom i običajima. Za svaki nacionalni praznik, pa čak i najmanje kućne proslave, postoje posebni načini aranžiranja cveća.

Za novogodišnje praznike predviđene su bele vaze s belim hrizantemama i borovim grančicama. Za svadbe se upotrebljavaju po dva cela bora.

Strukturni okvir ikebane čine tri glavne linije, koje predstavljaju nebo, čoveka i zemlju. Najvažnija je stabljika koja označava nebo. Ona je u središnjem delu kompozicije i zbog toga je vrlo čvrsta i stabilna. Druga po važnosti stabljika simbolično prdstavlja čoveka, postavljena je tako da stvori utisak kao da raste ukoso od središnje stabljike i dugačka je otprilike dve trećine prve stabljike. Treća stabljika predstavlja zemlju, najkraća je, a postavlja se ispred prve dve, tako da se stvori utisak kao da sve tri izlaze iz jednog korena. Oko ove osnovne strukture mogu se na razne načine aranžirati različito lišce, cveće, grančice, ali uvek tako da osnova ostane naglašena i da se ne poremeti.

Za ikebanu Japanci najradije upotrebljavaju ono cveće koje u vreme aranžiranja prirodno raste po poljima. Retko se koriste potpuno rascvetali pupoljci ili razlistalo lišce, a radije se  upotrebljavaju tek otvoreni pupoljci. Dok je grana još u pupoljcima, sva njena lepota dolazi do punog izražaja, a posmatrač može sa zadovoljstvom da prati razvoj i otvaranje pupoljaka. Budući da cvetovi u punom procvatu ili otvoreni listovi moraju uskoro da uvenu, to bi onoga ko posmatra ikebanu podsećalo na nestajanje i smrt, pa bi ga tako rastužilo.
Za aranžiranje ikebane služe razne posude, visoke vaze i posude sa specijalni držačima, a postoje i stroga pravila o njihovom međusobnom odnosu.

Arh. Radmila Milosavljević




bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...