KUM - KO MOŽE A KO NE MOŽE DA BUDE KUM: kada i kako može da se raskine staro kumstvo

Mnogo je različitih običaja, pa ljude danas zanima kako SPC gleda na kumstvo i šta savetuje pri izboru kuma... Evo šta kažu o tome.

KUM - KO MOŽE A KO NE MOŽE DA BUDE KUM: kada i kako može da se raskine staro kumstvo Foto: Shutterstock

Institucija kumstva pri krštenju je veoma stara, podatke nalazimo još u II veku, kod crkvenog pisca Tertulijana. Tu se, pre svega, govori o svedocima, koji su garantovali čestite namere i častan život onih koji se krštavaju. Iako su kumovi prisustvovali i pri krštenju odraslih osoba, izgleda da je kumstvo, u ovom današnjem obliku i smislu, uvedeno baš kad je prestalo masovno krštavanje odraslih katihumena i celih porodica. Pored toga što se institucija kumstva izvodi iz jevrejske religije (pri obrezanju bili su svedoci), iz rimskog prava (gde su se ugovori i zaveti sklapali pred svedocima), prof. Dr Lazar Mirković smatra „da je kumstvo uvedeno kada su se stala deca krštavati, koja nisu mogla svoju veru ispovediti, što po rečima Spasitelja mora biti…

Kumstvo je čisto hrišćanska ustanova, jer su pri krštenju bili potrebni svedoci za istinito i iskreno primanje hrišćanstva i trebalo je ispovediti veru, odreći se đavola, sjediniti se sa Hristom, a kada je došlo da se krštavaju deca, to ona nisu mogla to činiti, no su to činila druga lica. Kod odraslih kumovi su bili njihovi nastavnici u veri“.

Blaženopočivši patrijarh srpski Pavle, u svojim odgovorima na "neka pitanja naše vere", govori i o kumstvu, pa kaže: "Svi razlozi za postojanje kumstva, kako za krštavanog, tako i za Crkvu, u važnosti su i danas i pri krštavanju dece i odraslih.

Stoga, da bi neko bio kum, nije dovoljno da je sam kršten i nominalno pripada pravoslavnoj veri, nego da je ličnost od poverenja, čistog života i zrelog doba. Prema ovakvom značaju kumstva, razumljivo je zašto se Crkva borila protiv sujevernog običaja, poznatog i iz narodnih pesama, da roditelji kojima se deca ne drže, polažu novorođenče na raskršće, pa ko prvi naiđe da ga uzme za kuma. Sveti Simeon Solunski zato opominje: "Treba paziti da vosprijemnici budu pobožni i gotovo učitelji vere“.

Pored ovih osobina kuma, Patrijarh Pavle navodi i da kumovi ne mogu biti "ni oni koji sami imaju nekrštenu decu, jer ako krštenjem ne žele spasenje svom detetu, kako u tome mogu učestvovati i pomagati tuđem“.

Po savetu prof. Mirkovića, "sveštenici, pre ili posle krštenja, kao i u drugim prilikama, treba da poučavaju narod o važnosti dužnosti kuma i o obavezama koje su u vezi sa kumstvom. Zatim, u specijalnim slučajevima, kada telesni roditelji zanemare svoju decu, ima sveštenik da uputi kumove na vršenje njihovih dužnosti primljenih na krštenju, prema njihovoj duhovnoj deci“.

Naš narod je, od samog početka primanja hrišćanstva, veoma cenio kumstvo i za kumove svojoj deci birao čestite i poštene ljude, osvedočene hrišćane. Kumovanjem na krštenju ulazi se i u duhovno srodstvo, koje počinje od kuma, kumčeta i kumčetovih roditelja, i ide svo do sedmog stepena, kao i krvno srodstvo.

Zato i nije, u našem narodu, uobičajeno da kumuju bliži srodnici, da ne bi dolazilo do preplitanja duhovnog i krvnog srodstva.




bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
instagram
Artikal Instagram za ceo sajt