JELA STARA HILJADAMA GODINA: 5 recepata koji potiču iz vremena pre nove ere

Ova popularna hrana koju dan danas obožavamo da jedemo vuče korene iz daleke istorije, neka jela su postojala i hiljadama godina pre nove ere. Da li možete da pogodite koja su to jela?

JELA STARA HILJADAMA GODINA: 5 recepata koji potiču iz vremena pre nove ere Foto: Shutterstock

Bogata bojama, različitim kulturama i istorijom hrana ima mnogo veći značaj od toga da su u pitanju hranljivi sastojci i odgovor na stanje gladi, odnosno zadovoljavanje nagona za preživljavanjem.

Ručavanje je oduvek predstavljalo ritual okupljanja ljudi (plemena, porodice), prvenstveno tokom pripreme obroka, a zatim zajedničkim konzumiranjem pripremljene hrane. Model ishrane se smatra i svojstvenim nacionalnim obeležjem.

Hrana je hobi, strast, profesija, a nekad i uteha.

Zanimljivo je i posmatrati hranu sa aspekta evolucije u načinu pripreme - od mesa spremanog na vatri, pod vedrim nebom u kamenim uvalama do kompletne umetnosti molekularne gastronomije.

Paprikaš, 6000. godina pre nove ere

Smatra se da je ovo jelo spremano oko 6000. godine pre nove ere. Paprikaš je kreativni nered od povrća, mesa od živine i mešavine brojnih začina, kuvanih sporo na tihoj vatri. Kao rezultat, u tanjiru nastaje raskoš boja i ukusa, sofisticiranijih od starinske supe.

Recepti za paprikaš uglavnom su jednostavni i zasnivaju se na sezonskim namirnicama. Pripremanje mesa u tečnosti, na vatri i dok ne omekša praksa je koja se primenjivala u kulinarstvu 7000-8000 godina pre nove ere, što svrstava paprikaš među najstarija jela na planeti. Pronalasci arheologa svedoče o korišćenju tvrde opne mekušaca kao posude za kuvanje paprikaša. „Staviti meso u trbuh životinje, zatim promešati sve sa vodom i kuvati na vatri od kostiju.

Kosti lepo gore, a meso se lako odvaja od trbušne duplje nakon što se prokuva. Na taj način je vo ili bilo koja druga žrtvena životinja genijalno osmišljena da kuva samu sebe”, pisao je Herodot. Takođe, postoji nekoliko istorijskih zapisa o paprikašu baziranom na sočivu i žitaricama, u rimskim kuvarima iz 4. veka pre nove ere.

Mogu se naći i recepti za paprikaše od ribe i jagnjetine. U 16. veku Asteci su pravili paprikaš od ljudskog mesa i ljutih papričica, poznatiji kao tlacatlaolli - premda se za ovaj jezivi recept smatra da je izmišljen. Paprikaš je poznat još i kao hrana siromašnih, zahvaljujući dostupnosti sastojaka od kojih se pravi.

5 JELA NAŠIH PREDAKA KOJA JEDEMO I DAN DANAS: ovako je izgledao drevni jelovnik

Palačinke, okvirno 3300. godina pre nove ere

Širom sveta palačinke važe za jedan od najčešćih i najlepših doručaka. Služe se sa voćem, čokoladom, raznim slatkim sirupovima i prelivima. Palačinkama se naziva sve što izgleda kao ravna, relativno tanka tekstura od brašna, koja se sprema u tiganju ili na odgovarajućoj ploči/plehu.

U zavisnosti od mesta sa kog potiču varira i debljina testa - u Francuskoj, Južnoj Africi, Belgiji i mnogim drugim zemljama palačinke su izuzetno tanke, prave se od banana i sličnog voća, pa čak i od fermentisanog pirinča. Proučavanjem najstarije mumije na prostoru čitave Evrope, Ozija - Ledenog čoveka (koji je živeo okvirno oko 3300. godine pre nove ere), otkriveno je mnogo toga o ishrani neolitskog doba. Na 7. Svetskom kongresu istraživača mumija, naučnici su usaglasili rezultate o Ozijevom poslednjem obroku - između tragova mesa od jelena i alpske koze našli su se i tragovi pšeničnih palačinki. Palačinke su voleli i stanovnici antičke Grčke koji su ih još nazivali „tagenias” ili „teganites”, od reči tagenon, što u prevodu znači „tiganj za prženje”.

Stari Grci su palačinke pravili na glinenim pločama postavljenim iznad vatre. Zapisi grčkih pesnika iz 5. veka pre nove ere navode da su pri pravljenju palačinki koristili maslinovo ulje i brašno, a da su ih servirali uz mleko i med. Kao i u savremenom dobu, često su ih jeli za doručak.

Filozof iz 3. veka Atineus, u svojoj knjizi „Deipnosophistae” pisao je o sličnoj hrani, koja se pravila od brašna, sa dodacima susama, sira ili samo meda. Stari Rimljani su slične kreacije nazivali alia dulcia (u prevodu sa latinskog „drugi slatkiši”). Detaljan recept koji podrazumeva mešavinu jaja, brašna i mleka potiče iz rimskih kuvara iz 4. veka. Reč palačinka prvi put se u Engleskoj upotrebila u 15. veku.




bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
instagram
Artikal Instagram za ceo sajt