VELIKI PONEDELJAK, UTORAK, SREDA, ČETVRTAK I PETAK: strasna sedmica, dani pred vaskrsenje (OBIČAJI)

Na Veliki četvrtak je dobro primiti pričešće... evo zašto!

VELIKI PONEDELJAK, UTORAK, SREDA, ČETVRTAK I PETAK: strasna sedmica, dani pred vaskrsenje (OBIČAJI) Foto: Profimedia

Velika nedelja - dani pred vaskrsenje, zove se još i Strasna sedmica, u kojoj se slavi uspomena na izdaju, hvatanje (hapšenje) i stradanje Gospoda Isusa Hrista Ove sedmice se u našim hramovima vrše posebna bogosluženja, i poželjno je da vernici u njima redovno učestvuju.

U ovoj nedelji su najvažniji praznici Veliki četvrtak i Veliki petak. Na Veliki četvrtak služi se liturgija svetog Vasilija Velikog, i toga dana je Gospod ustanovio svetu tajnu pričešća, zato je dobro toga dana primiti pričešće. Na taj dan uveče, čitaju se dvanaest jevanđelja o stradanju Hristovom, i dok se čitaju jevanđelja narod u crkvi kleči.

Na Veliki petak, kada se slavi uspomena na Hristovo raspeće, u našim hramovima, popodne iznosi se plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju sve do Vaskrsa Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (grob Hristov), ispred oltara. U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena.

Ove nedelje crkva zapoveda najstroži post bez ribe i ulja. Na Veliki petak poželjno je ništa ne jesti.

Poslednja ili sedma sedmica u velikom ili uskršnjem postu se naziva velika ili strasna nedelja. Kako crkva uči, velikom se naziva zato što je u ove dane Isus Hrist izvršio svoja velika dela - uništio je smrt, pobedio greh i skinuo prokletstvo s ljudskog roda, otvorivši mu put ka raju. U crkvenoj je upotrebi i naziv strasna nedelja, koja se odlikuje osobitom pobožnošću, što se ogleda u pojačanim molitvama, bdenjima i smanjenjem obeda. Davane su milostinje ubogima, carevi su u ove dane oslobađali sužnje, a sudovi nisu radili.

U istočnoj Srbiji i Leskovačkoj Moravi, po narodnom tumačenju, strasna nedelja je tako nazvana po tome što se cele ove sedmice supružnici uzdržavaju od bračne postelje. Na Kosovu se za ovu sedmicu čuje i naziv strašna nedelja, zato što se u njoj boje (maste) uskršnja jaja, od kojih se prvo obojeno jaje zove strašnik. Ovo jaje se smatra lekovitim, osobito onima koji se od straha razbole, a može i da odagna gradobitne oblake, pa su ga iznosili pred kuću kad bi grad (led) počeo da tuče useve.

Izvori: SPC-Altena, Srpsko nasleđe




bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
instagram
Artikal Instagram za ceo sajt