VOLJENI SRPSKI GLUMAC NENAD JEZDIĆ: verujem prvo u sebe, pa u Boga, u selo i moj narod, verujem u Srbiju

Nenad Jezdić nosi epitet narodnog glumca, a svi se slažu da je jedan od najvoljenijih!

VOLJENI SRPSKI GLUMAC NENAD JEZDIĆ: verujem prvo u sebe, pa u Boga, u selo i moj narod, verujem u Srbiju Foto: Vladimir Šporčić

Jedan od najvoljenijih srpskih glumaca Nenad Jezdić objašnjava zašto je glumačku scenu nakratko zamenio poljoprivredom, govori šta za njega predstavlja rakija, ističe da mu je porodica u svemu najveća podrška, ali i kako sve u životu što čini radi zbog dobrobiti svih oko sebe.

Ovaj intervju objavljen je 2016. godine, ali je još uvek jedan od najlepših te ga sa zadovoljstvom prenosimo.

Jedan od najuspešnijih glumaca s ovih prostora koga publika zahvaljujući dobrim ulogama naprosto obožava, Nenad Jezdić (44), odavno je izgradio status ozbiljnog umetnika. Praktično na samom vrhuncu glumačke karijere, kada su svi očekivali da će početi da krči svoj put i u inostranstvu, odlučio je da svoj život dodatno oplemeni. Pre petnaestak godina dobio je u nasledstvo malo zemlje u okolini Valjeva, a onda ga je ta parcela zavela i u potpunosti izmenila njegov pogled na svet. U svom prepoznatljivom stilu, ovaj šarmantni mrgud objašnjava kako ga je to parče zemlje zavelo i do današnjeg dana ta strast nije ga napustila.

Da li je reč o mentalitetu ili nesvakidašnjoj energiji, ali Nenad je uspeo da svoj posed proširi, nadogradi i potom napravi sopstveni proizvod – rakiju o kojoj se u superlativu priča na sve strane. S druge strane, nije odustao ni od svoje prve ljubavi, glume, i mašta kako će jednog dana na spektakularan način uspeti da spoji te svoje dve strasti. Uz sve to, on je i porodičan čovek koji je više od deceniju i po u stabilnom braku, a ponosni je otac četvoro dece, tri ćerke i sina. Taj deo njegovog života skriven je od javnosti, jer nikada nije želeo da eksponira svoju privatnost. Pravda se time da njegova supruga i deca to nikako ne žele. U intervjuu za magazin Story koji je nastao na štandu Lav piva na Bir festu, Jezdić veoma emotivno govori o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Neki bi prokomentarisali kako je vaš lik iz televizijske reklame za Lav pivo najvoljeniji na ovim prostorima.

- To je lepo, što se oseti i kroz komunikaciju s nepoznatim ljudima. Tada shvatiš da te vole, simpatičan si im i drag. Na taj način postaješ neko njihov i polako počinješ da uživaš status koji su imali veliki srpski glumci koje su zvali narodnim glumcima. Prva reklama uticala je da zadobijem taj status, kao i neke potonje i pojedine uloge pre nje.

Čini se da su ljudi zahvaljujući njoj na neki način zavoleli i reklame kao takve.

- To mnogi ističu. Prošlo je više od deset godina i nekako verujem da je došao pravi trenutak da snimimo novu reklamu. U međuvremenu, neke stvari su se i kod mene promenile, jer sam ušao u proizvodnju pića pravog ukusa. Povezao nas je zajednički cilj, prepoznali smo ono po čemu smo slični. Na stranu taj aspekt zarada, iako sam ga svestan i nisam neko ko zatvara oči pred njim, ali suština je nešto drugo. Elementarna stvar u svakoj vrsti sloge jeste da ljudi imaju zajednički stav. Čak i u dramaturgiji, pozorišni sukob podrazumeva da se dva karaktera sukobljavaju oko različitih ciljeva, a ovde je reč o istom. Spojila nas je promocija pravog pića, pravog ukusa i prirodnog porekla, kao i poljoprivreda koja je na neki način postala moja životna preokupacija. Jeste reč o alkoholu, ali i on može biti kompleksno, raskošno, lepo, a mogu reći i zdravo piće. Vrlo me teši ono prisutno u narodu, kada nekog pitaju: Šta je zaslužno za vaš takav život i zdravlje, a on odgovori: Jedna čašica rakijice. Verujem da je alkohol u umerenim količinama blagorodan i potreban.

Kada ste i zbog čega osetili želju da odete na selo?

- Uvek sam otvoreniji za teže i kompleksnije stvari koje od mene zahtevaju napor i odricanje. Samo kad je tako, imam osećaj da je dobro i da sam na pravom putu. Nasledio sam malu parcelu oko 70 ari, a do sada sam kupio još 19,5 hektara. Ta zapuštena zemlja obrasla u korov postala je moja opsesija. Svoje planove, ciljeve i htenja usmerio sam u posao, u poljoprivredu. Odjednom shvatim da godinama ne idem na more, ne nosim skupa odela, moja porodica i ja vrlo skromno živimo i mnogo čega se odričemo, a onda se zapitam zašto je tako i shvatim da je to zbog sela, zato što ulažem u poljoprivredu, robujem joj, zadužujem se zbog nje.

Šta na sve to kažu vaša supruga i deca? Nije se lako odreći lagodnog života zbog poljoprivrede?

- Oni su mi najveća podrška, da mi nije mojih, ne bi bilo ni mene. Uvek me prate, tu i tamo uskratimo im nekad neko zadovoljstvo, nekad preko svoje mere i svojih mogućnosti neke stvari isforsiram, ali ja verujem u sebe. Prvo u sebe, pa u Boga, u selo i moj narod, verujem u Srbiju. To je floskula i ovo što sam sada rekao tako je otrcano, ali ja s ovom svojom energijom nemam gde. Možda bih bolje živeo da sam je uložio u neke producentske poslove ili inostranu karijeru, ali ne treba mi. Dajem svojoj porodici, svom selu, svojoj zemlji i sebi ono najbolje. U svemu osećam sreću, malo se i požalim, ali ovo bez radosti ne biva. Ogromno je zadovoljstvo kad stigne neki novi deo opreme, kad dobiješ dobar posao, kad spojiš lepo i korisno. Ovo s Lav pivom izuzetno je lepo i, naravno, korisno. Kad takve impute dobiješ, onda kažeš – ima nade, guraj, vozi dalje... Ove jeseni planiram da posadim još sedam hiljada šljiva, da stavljam stolariju na novi objekat...

Imate li želju da neko od vaših četvoro dece nastavi tradiciju proizvodnje rakije?

- Deca moraju da imaju otvoren put kako bi bila kreativna i zadovoljna. Svaki čovek u životu treba da izabere ono što voli. Ako nije tako, onda rizikuje da bude nezadovoljan i nesrećan. Ja zaista moram u sebi da pronađem snagu i dam im prostor da kroje svoju priču. Šta god to bilo, neću se mešati. Istinski verujem da čovek u životu mora da radi ono što voli i ono što hoće da radi.

Na koji način se odmarate?

- Ne umem da se odmaram, ja to jedino radim kada se dobro umorim. To je formula sela. Ono što me istinski inspiriše jeste prvo voće ove godine iz jednog šljivika, prva kruška... Nedavno sam bio 20 dana na selu i ne umem da opišem koliko to volim i koliko mi prija.

Zbog čega ste rešili da proizvodite rakiju?

- Nisam hteo da svoje voće dajem budzašto. Želeo sam da dođem do proizvoda koji je karakterističan i poseban, po geografskom poreklu i mestu odrastanja, a jedini zaključak bio je da je to rakija. Potom sam čeprkao po papirima i shvatio da su ljudi čiju sam zemlji kupovao gajili šljivu i proizvodili to piće. Rakija je komplementarna s onim našim mentalitetom. U filozofskom i u umetničkom smislu, ona me navodi na komplikovane ideje i diže u neslućene visine. Shvatio sam da je dobro kad pored sebe imaš nešto što može da te zaljulja, učini spokojnim i neosetljivim na probleme. Može da te voza ako naučiš da vladaš njom. Drugi aspekt jeste i taj što se kod nas ona lako proizvodi, baš kao i pivo.




bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
instagram
Artikal Instagram za ceo sajt